Бугарски посластичар Ради Стамболов, потпредседник удружења „Евро-Ток“ – Бугарска, које је део истоимене европске заједнице великих мајстора кулинарства из 18 земаља, познат је по свом иновативном приступу. За њега је посластичарство „авантура која ствара прави ужитак за непце и задовољство за очи“. Један од последњих ексклузивних специјалитета Радија Стамболова почео је да добија на популарности у свету. Његов чоколадни суши ће се наћи на новогодишњој трпези у многим земљама, а посебно у Јапану. У Земљи излазећег сунца Бугарска је добро позната по чувеном киселом млеку и Дечјем хору БНР који је приредио преко 500 концерата, а сада ће и нови бугарски кулинарски бисер проносити славу наше земље тамо.

Као и многе велике ствари у животу, и суши авантура Радија Стамболова почела је случајно. Пре неколико година он је представио власнику једног успешног бугарског ланца брзе хране иновативну понуду. „Осетио сам да гледа кроз мене и не разуме моју идеју“, рекао је Ради. Онда је бацио летимичан поглед на јеловник и тада му је синула бизарна идеја о сушију од чоколаде.

„Све је почело као шала и тотално измакло контроли“, прича са осмехом Ради Стамболов. – Тренутно имамо прилично велики број наруџбина и клијенти чекају у реду као што се чека за скупи аутомобил по поруџбини, који ће вам доставити за годину дана. За мој суши постоји веома озбиљно интересовање у целом свету. Он се показао изузетно занимљивим производом за суши ресторане и кетеринг компаније у богатијим европским земљама. У скандинавским земљама су спремни да ову посластицу продају чак у продавницама. Имамо понуде за франшизно пословање у Кини, кинеској регији Макао и Либану. Међутим, количине за Кину су стварно импресивне и искрено речено, то ме помало плаши.“

Током децембра, у специјално отвореној малој фабрици посластичари су грозничаво радили на испуњењу наруџбина чоколадног сушија за празничне трпезе у Скандинавији и Русији. Проблем је у томе што се све, као и код класичног сушија са рибом, ручно спрема. Али највећи изазов је био пронаћи јединствену технологију за спремање посластице, јер су њени састојци посебног квалитета. Танке траке тамне чоколаде, које омотавају суши као праве алге, морају бити веома гипке, а чоколада може да буде веома ломљива, па је тешко обликовати је. Чоколадни суши се визуелно уопште не разликује од рибљег, што је такође било тешко постићи. За њега се уместо рибе користи бела чоколада, зрна пиринча обликују се од кокосовог брашна, уместо црвеног кавијара користе се јагоде које су зрнасте структуре, а богатство боја на укусним залогајима постиже се додавањем сувог воћа. То је посластица феноменалног и финог укуса, спремљена на интересантан начин.

Мајстор посластичар шеф Стамболов не може да патентира свој суши, зато што у кулинарству патенти практично не постоје. „Дакле, гаранција су само моји иницијали RS chocolatier“, каже Ради Стамболов. Он објашњава да су његови успеси, као и сва добра достигнућа његових колега резултат чињенице да се сви они успешно и професионално носе са изазовима на бугарском тржишту које је тренутно јако осетљиво и променљиво. Бугарска се налази на раскршћу између Азије и Европе, па стога и домаће посластичарство комбинује традиције две културе, оно је отвореније за експерименте, флексибилније и прилагодљивије, каже Ради Стамболов:

„Пошто добро познајемо наш производ, можемо да га избалансирамо за различита тржишта – рецимо, са нижим садржајем шећера за скандинавске земље, а за Русију - са нижим садржајем масти, за разлику од оријенталних земаља. Последњих година у бугарском посластичарству брзо се прешло од бутер на шлаг кремове, касније се почела користити урда, а затим и јогурт који је данас веома актуелан. Зато можемо да понудимо много лакше посластице за сваки укус на било ком тржишту.“

Превела: Марина Бекријева