Након 17-часовне исцрпљујуће седнице у петак и у ноћним часовима уочи суботе, парламент је без неке посебне расправе и у пуној сагласности изгласао дефинитивну варијанту државног буџета за 2015. годину.
У Бугарској се сматра да је то најважнији закон за сваку годину, пошто од средстава којима држава располаже, зависе здравство, правосуђе, безбедност, образовање, економија, социјална сфера, па и скоро једна четвртина становништва земље.
„Не претендујем да је то добар буџет, то је могући буџет“, лаконски је оценио годишњи финансијски план државе министар финансија Владислав Горанов, додајући да је основни циљ стабилизација и сигурност након двогодишњих политичких и социјалних потреса и криза.
Стабилизација и сигурност су појмови, који су по значају супротни термину „реформе“, које претпостављају промене и трансформације. А то је било једно од основних обећања коалиционе владе премијера Бојка Борисова која је дошла на власт у октобру. На финансијском плану ова намера није нашла одраза у буџету. И то је у реду, кажу неки експерти, додајући да ће се од сада па надаље новац делити само за реформе. Другим речима, најпре треба да се дефинишу и усвоје промене у различитим социјалним системима, којима су реформе преко потребне, а онда ће се те реформе и финансирати. Овај приступ изгледа разуман и то је признала и рејтинг агенција Fitch, која је на дан усвајања буџета потврдила добри кредитни рејтинг Бугарске - ВВВ са стабилном перспективом.
У ствари, једина радикалнија мера, која је предвиђена за наредну годину је редукција за 10 одсто трошкова за плате запослених у јавној администрацији, у чију ефикасност, већина посматрача, па чак и неки министри у влади, с разлогом сумњају.
У основним финансијским параметрима државног буџета за 2015. годину нема ништа сензационално. Предвиђено је да дефицит од недопустивих према Бриселу 3,7 одсто у 2014. буде смањен на прихватљива 3 одсто БДП-а. Планирани приходи државе за 2015. годину износе 36,8 одсто, а расходи достижу 39,8 одсто БДП-а. Држава ће се задужити за нових 4,2 милијарде евра, па ће тако јавни дуг достићи скоро 30 одсто БДП-а, што је сасвим нормалан и разуман ниво. Ипак забрињава чињеница да је планирани економски раст од 0,8 одсто нижи од овогодишњих 1,6 одсто, што је стварно занемарљиво за земљу којој је потребан двоцифрени раст, да би се приближила нивоу већине осталих чланица ЕУ. Бизнис гаји оптимистичнија очекивања, зато су неки бизнисмени оптужили Владу да је исувише обазрива и конзервативна у својим прогнозама. Овим гласовима придружио се и министар економије Божидар Лукарски који је изразио уверење да ће економски раст бити знатно већи. Томе у прилог иде и прогноза да ће забележену дефлацију у 2014., која убија бизнис, најзад заменити здравија по економију инфлација од нешто више од 1 одсто.
Превела: Катарина Манолова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..