Још на почетку преговора Бугарске са ЕУ Немачка је изјавила да ће наступати као адвокат Софије на њеном путу ка чланству. Осам година после нашег пријема у ЕУ Бугарска поново тражи помоћ Берлина. Прва званична посета поново изабраног премијера Борисова била је управо Немачкој,а у покушају стећи бар неку подршку у циљу „елегантног“ извлачења из замршене ситуације око Јужног тока. Борисов је добио пријатељско тапшање по рамену, али по свему судећи, и после састанка са Ангелом Меркел, гасни проблем неће бити размршен.
Бугарска је од најутицајнијег политичара ЕУ тражила подршку за сањану улогу гасног дистрибутера на Балкану. Идеја је европским новцем изградити гасно чвориште код Варне, одакле ће се наставити транзит руских испорука ка Јужној Европи. Али је Меркелова упадљиво прећутала одговор на то питање. Међутим, већ је видљиво да је после обустављања пројекта Јужни ток, Немачка – оштрица европских санкција против Русије, изненађујуће ублажила тон у контактима са Москвом. На заједничкој конференцији за новинаре са Бојком Борисовим у Берлину Ангела Меркел је ставила акценат на „врло добро искуство немачке економије са поузданим партнером каква је Русија“. Испало је да с обзиром на политичку ситуацију и упркос разликама у економским односима, они ипак треба да се граде на бази заједничког поверења. Не смемо заборављати да и поред санкција које је Унија наметнула Русији, она је и даље једно од најважнијих тржишта за немачку индустрију. А што се тиче неуспелог гасног пројекта, канцеларка је препоручила Бугарској да „савесно и трезно размотри сва своја правна питања са Русијом“, а Немачка ће нам у томе помоћи „како може“. Очигледно Берлин не намерава да доводи у ризик своје економско партнерство са Москвом због проблема Бугарске око Јужног тока.
На позадини актуелне финансијске кризе у Русији, прави разлози обустављања пројекта постају све јаснији: пад вредности рубље, пад цене нафте и санкције ЕУ су скупи гасни пројекат претворили у луксуз, који Москва сада себи не може дозволити. Криза у Украјини је у значајној мери променила политичку ситуацију у Европи, а један од задатака Јужног тока био је слабљење Украјине као транзитна земља за руски гас.
У ствари, Софија не остаје празних руку. Руски гас може да не потече ка Бугарској, али је поново потекао новац из европских фондова, а он је важнији за домаћу економију од евентуалних прихода од Јужног тока. Било би наивно не укључити те две на први поглед различите теме у велику геополитичку слагалицу.
Превод: Александра Ливен
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..