Ове године је Регионални историјски музеј у Благојевграду божићне празнике обележио програмом под насловом „Шта знамо о помоћницима Деда Мраза“, који је био посвећен најмлађим посетиоцима музеја. Идеја музеја је била да се забавним играма означи почетак божићних и новогодишњих празника што је највише обрадовало малишане који са нестрпљењем очекују Деда Мраза.
„Обично на питање „Који су помоћници Деда Мраза?“ деца одговарају – патуљци - прича Тоња Тодорова, кустос Природњачког одељења музеја. - Али поред њих, добри старац има и друге незамењиве помагаче, као што су летећи ирваси, на пример, помоћу којих дели поклоне свим малишанима.“ Захваљујући програму мали гости су били у прилици да истраже и открију мало познате, а занимљиве чињенице о „Јеленовићима“, те да се упознају са представницима те фамилије код нас:
„Деца су том приликом сазнали да је Деда Мраз намерно изабрао ирвасе за своје помоћнике, пошто се они крећу брзо, а неосетно и скоро бешумно да не би пробудили малишане. Мали посетиоци су нешто више научили и о три врсте јелена које се срећу код нас – срни, јелену лопатару и обичном јелену, а добили су и одговор на питање да ли су носеви јелена заиста црвени, као што их обично приказују у књижицама и филмовима. Открили смо им и велику тајну да су летећи ирваси Деда Мраза, упркос мушким именима, женке.“
Да, добро сте чули, ирвас Рудолф је, у ствари, Рудолфина. „Јеленима сваке године отпадају рогови. Мужјацима рогови отпадају почетком децембра, тако да су они уочи Божића без рогова, док женкама рогови отпадају на пролеће. Дакле, на основу тих података, можемо закључити да су летећи помагачи насмејаног брадатог деде женке“, рекла је Тоња Тодорова. А што се црвених носева јелена тиче:
„Тачно је да носеви северних јелена постају црвени када је напољу мразовито или када су дуго вукли санке. То се може објаснити чињеницом да је нос орган који је обилно снабдеван крвљу, а поред тога он учествује и у регулацији телесне температуре животиње. Има и других занимљивих чињеница, као што је, рецимо, она да јелени мењају боју крзна и очију у зависности од годишњег доба.“
Тоња Тодорова признаје да је екипа Регионалног историјског музеја у Благојевграду искористила еуфорију која је обузела људе пред празнике како би децу боље упознала са различитим животињским врстама. Програм је разрадило Природњачко одељење музеја.
„Ирваси су међу животињским врстама којима прети изумирање, а ми желимо да деци покажемо да је на нама одговорност да чувамо природу и да не смемо допустити да јелени у нашем сећању остану једино и само као главни ликови у бајкама о белобрадом старцу обученом у црвено-бело одело са торбом пуном поклона“ објаснила је Тодорова.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..