И ове године су се наставила археолошка истраживања средњовековне бугарске тврђаве Урвич надомак Софије. У току ископавања је истражен манастир Светог Илије, који монах Пајсије Хиландарски помиње у свом чувеном делу „Историја словеноболгарскаја“. У ствари, „једини конкретни топоним који је присутан у књизи је тврђава са манастиром Урвич, која се налазила у теснацу близу Средеца“ (средњовековни назив нашег главног града), прецизира археолог проф. Николај Овчаров. Он заједно са доцентом Бони Петруновом руководи ископавањима. Манастир је срушен крајем 17. века.
Овогодишњи налази на подручју Урвича су из различитих историјских периода. И то је објашњиво: у 5. веку тамо је постојала касноантичка тврђава. У њеним остацима су пронађени новчићи из оног доба и занимљив метални приказ ратника. Међу артефактима који су пронађени ове године су и сребрна аспра из периода владавине бугарског цара Ивана-Александра (1331-1371.) и делови женског накита за главу. Али најзапаженије откриће археолога је велика златна монета која потиче из ковнице Делхијског султаната и тачније владавине Мохамеда бин Адила Туглака Сахе (1325-1351 г.) који је познат као султан-ујединитељ Индије. Свакако, незадовољство против њега је било велико и он је за своју владавину угушио 22 побуне, а после његове смрти 1351. године султанат се распао. Занимљиво је да се владар са великим поштовањем односио према муслиманским аскетима суфима. Али како је новчић доспео ту? Николај Овчаров сматра да је објашњење следеће: пошто је освојио и потчинио Индију велики татарски емир Тамерлан је наставио своји поход на Запад, његови ратници су код Ангоре (данашње Анкаре) победили османског султана Бајазита и тако су се у ствари максимално приближили бугарским просторима.
Истраживање Урвича финансира се из програма за културу Софијске општине. Иницијатива за разоткривање манастира припада Удружењу за археолошка истраживања и еколошку заштиту археолошких споменика „Копам БГ“, коме се ове године придружио и Национални историјски музеј. У раду учествују и студенти и професори са четири универзитета: Софијског, Пловдивског, Шуменског и Новог бугарског универзитета.
„Веома смо захвални екипи која већ више година и то изузетно успешно истражује ту веома занимљиву тврђаву - каже Тодор Чобанов, заменик градоначелника Софије. - Она усклађује различите епохе, од касног античког доба, преко бурних времена Сердике, до пуног превртљивости бугарског средњег века. Софијска општина систематски развија тај и друге сличне пројекте свесна да неког дана та места треба да буду део туристичких атракција града, део великог комплекса Софијске Свете горе.“
Према директору Националног историјског музеја Божидару Димитрову, тврђава Урвич треба да буде обновљена па макар и делимично исто као и стара црква која да постане активан храм.
Превод: Александра Ливен
Фотографија: БУЛФОТО
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због..