Бугарска привреда у 2014. г.је разочарала резултатом. Ако погледамо макроекономске податке статистике, они на први поглед и нису тако лоши – раст БДП-а је око 1,5 одсто, стопа незапослености је у паду, нема инфлације, али се ипак очекује да она достигне нивое који су карактеристични за здраву економију, у неким секторима је забележено оживљавање, извоз је са осцилацијама, али је трговински салдо позитиван.

Узрок разочарању треба тражити у другим појавама и трендовима који су обележили 2014.г. Они се односе пре свега на јавне финансије и економску политику коју су у току протекле године спроводиле три владе.

Година је почела под управљањем коалиционе владе левог центра премијера Пламена Орешарског који је уједно познат универзитетски предавач. За његовог мандата влада је спроводила наглашено популистичку економску и социјалну политику која је себи поставила нереалне и превише оптимистичке циљеве. Када су на почетку године назначени параметри економске политике и када је усвајан државни буџет, многи невладини експерти и неке угледне међународне институције су упозорили да се претерује са оптимистичким прогнозама. Падом кабинета Орешарског дошло је до великог разочарања јер је привремена влада одмах образложила аргументима тешко стање домаће привреде.

Доскора је било илузија и обећање о расту БДП-а за 3 одсто, о повећању социјалних давања, о све бољем апсорбовању европских субвенција, о све већој експортној оријентисаности бугарске привреде и расту државних прихода за 500 млн евра, о побољшању животног стандарда. Експерти владе коју је именовао председник земље изнели су много трезвеније анализе и оцене о краткорочном развоју домаће привреде. Истини за вољу, при крају управљања леве владе она као да је наслутила прве знакове кризе и пропасти, па је макар и нехотице пристала на ребаланс буџета Националне касе здравственог осигурања за ову годину. Одједном се показало да неке банке нису солвентне ни ликвидне, мада је Централна банка уверавала јавност да банке немају никакве проблеме. Влада се укључила у гашење пожара и пре свега у покушај да покрије мањак у јавном буџету. Парламент је већ био распуштен, предстојали су ванредни парламентарни избори и није преостало много опција. Свим овим недаћама додата је још једна која нас скупо кошта. Због неправилности и пропуста у апсорбовању субвенција у оквиру програма о регионалном развоју ЕК је обуставила исплату новца из европских фондова, док је блокирана још 2013. г. исплата европских средстава из програма о заштити животне средине деблокирана тек крајем године. Велики део пројеката из та два европска пројекта плаћена су међутим из државног буџета, због чега је он лишен значајног финансијског ресурса, а мањак у буџету је попримио застрашујуће размере.

После формирања нове десне владе, коју сачињавају програмски разнородне странке, а која и сама не верује да ће дуго остати на власти, ситуација у привредном животу је коначно рашчишћена. Прогнозе су кориговане на доле и то погоршање перспективе је приморало нову владу да под хитно усвоји ребаланс буџета и повећа дефицит на недопустивих према одобреним стандардима 3,7 одсто БДП-а, што нам супер захтеван Брисел вероватно неће опростити. Прекомерни дефицит може се финансирати једино узимањем новог зајма од најмање 2,3 милијарде евра.

Ова финансијска агонија негативно је одјекнула у сфери приватног бизниса без обзира да ли се ради о великим или малим предузећима. Најфлагрантнији случај који ће имати уједно и највеће реперкусије на целу државу и све пореске обвезнике је пропаст Корпоративне трговинске банке. Она је гурнута у стечај уз прећутну сагласност неколико влада и постала жртва симбиозе власти и новца. Неадекватно управљање овом банком, криминалне радње њеног већинског власника и неефикасни банковни надзор коштаће Бугарску више од 1,5 милијарди евра – овај износ је потребан за докапитализацију Фонда за осигурање депозита, који сходно бугарском законодавству треба да исплати гарантовани износ заштићених депозита депонената те банке.

У 2014. премало је ствари које дају повода за задовољство, понос или оптимизам у погледу будућности. Додуше, забележен је какав-такав економски раст, али проблеми који су остали нерешени у тој години могу одиграти улогу темпиране бомбе уколико се и даље настави политичка нестабилност у земљи. Протекла је година у којој су се смениле три владе и сада је на помолу стабилизовање ситуације, тврде оптимисти. Позитивних знакова је премало, приговарају реалисти. Једно је сигурно, неће бити боље, проричу песимисти. У тој ситуацији када Бугарска не иде према ружичастој перспективи забрињавајуће звуче упозорења највиших представника власти да није искључена опасност да један од основних покретача бугарске економије – европске субвенције – буде у целости обустављен у 2015. години То би могло да има непредвидиве катастрофалне последице за целу земљу.

Превела: Ана Андрејева