Током протекле недеље Влада Бугарске је успела да у првом кругу гласања усвоји три основна буџета за 2015. годину – државни буџет и буџете Националне касе здравственог осигурања и Националног завода за социјално осигурање. Дебате и усвајање тих главних финансијских планова увек изазивају велико интересовање и бурне реакције јавности. А и како другачије када је реч о изради буџета од којих зависи 40 посто БДП-а, што је велики постотак за малу и сиромашну Бугарску. Реч је о 16 милијарди евра, тако да приходи и расходи ових животно важних за друштво система утичу на услове живота како грађана који су у непосредној зависности од јавних финансија, тако и на живот запослених у приватном сектору, пензионера, деце, запослених и незапослених. Јер су у питању највећи финансијски ресурси у земљи који одређују какав ће бити развој бизниса, здравства, образовања, правосуђа, органа безбедности итд. На основу усвојена у начелу три буџета, а која ће претрпети мале измене пре него што их коначно одобри парламент, постаје јасно да се наредна година неће умногоме разликовати од неуспешне у многим аспектима 2014. године. У изгласаним буџетима готово да и нису предвиђена, нити се очекују додатна средства за реформе и побољшање стања у различитим секторима, што је и сасвим логично, обзиром на то да се очекује привредни раст од 1 посто. Ако свему томе додамо и нови јавни дуг који ће се, по свему судећи, повећати у 2015. години, испоставља се да перспективе и нису тако оптимистичне, поготову за гломазну јавну администрацију која свакако није задовољна предвиђеним смањењем плата државних службеника за 10 посто. Такве су нам могућности, тиме располажемо и на основу тога вршимо расподелу средстава, кажу у врху државе и додају да је главни циљ тих буџета стабилизација бизниса и попуштање друштвених тензија после политичке кризе која је потрајала скоро две године, а која је раздрмала и тешко погодила све. Претерани песимизам и крајња опрезност по том питању назиру се из редова опозиције и левице.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће раст у сектору услуга достићи 8,4%. Ове прогнозе произлазе из анализе компаније за осигурање..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19. јануара буџет не буде усвојен, земља ће бити парализована. И школе, и болнице, и јавне службе, све што..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она је истакла да буџет за 2025. одражава политике спровођене последњих година. Расходи премашују..