Према званичним руским властима, за Бугарску је пројекат изградње гасовода Јужни ток мртав. Након извесне конфузије изненађених и разочараних власти Бугарске, до које је дошло услед драматичне изјаве руског председника Владимира Путина о обустављању пројекта, премијер Бојко Борисов је готово муњевито реаговао контраударом.
„Бугарска не само да ће имати гас за задовољавање својих потреба, него и ће извозити гас, јер располаже огромним количинама. А то је нада за будуће генерације, зато што значи не само 100 одсто диверзификације, већ и да је будућност бугарске привреде загарантована“, казао је председник бугарске владе и наредио расписивање конкурса за концесије за нова два црноморска блока, где ће се вршити истраживања нафте и гаса у морској економској зони земље. Рок трајања концесија је пет година и према томе се домаћи гас може најраније очекивати тек око 2020. године. Ово није сасвим тачно с обзиром да се код нас прилично одавно траже гас и нафта на још неколико места на копну и у мору. Истраживања су у различитој фази, а информација о њиховом току је веома оскудна. Откривене залихе нису велике, али чак и прелиминарни подаци дају немало разлога за оптимизам бугарског премијера и охрабрујуће наговештаје компанија које су заинтересоване за економски исплатива налазишта.
На пример, претпоставља се да залихе гаса у блоку Хан Аспарух у близини северног дела бугарске црноморске обале, износе 100 милијарди кубних метара, а то ће за Бугарску бити довољно у наредних 30 година. „Можемо тврдити да у блоку Хан Аспарух постоји потенцијал за проналажење залиха угљоводоника“, опрезно је изјавио бугарским новинарима портпарол аустријског енергетског гиганта ОМV Роберт Лехнер. Заједно са француском нафтном компанијом Total и шпанском компанијом Repsol, ОМV група учествује у међународном конзорцијуму који тражи залихе гаса. Тај оптимизам деле и други стручњаци, наводећи да је дотични морски блок недалеко од румунског налазишта гаса огромног капацитета од 84 милијарди кубних метара, што значи да се може пронаћи гас и на дну бугарског дела Црног мора. А нова два морска блока „Терес“ и „Силистар“ чије истраживање тек предстоји, налазе се у близини турског налазишта, што опет даје разлога за позитивне прогнозе. Није случајно што се понекад у шали, а понекад сасвим озбиљно о Црном мору говори као о новом Персијском заливу.
У ствари, потребе Бугарске за гасом уопште нису велике, јер годишња конзумација земље износи отприлике 3 милијарди кубних метара. 95 одсто тих потреба задовољава се увозом из Русије. Овај изузетно велики степен енергетске зависности од проблематичног партнера као што је Русија и од још увек нестабилне Украјине, кроз коју пролази гас за Бугарску, јако забрињава бугарске власти које покушавају да пронађу решење у циљу гарантовања веће гасне независности земље. Али не и до степена да би дозволиле да се на бугарској територији тражи толико хваљени преко Океана гас из шкриљаца. У Бугарској су таква истраживања забрањена законом.
Питање да ли Бугарска може да рачуна на властите залихе гаса за сада није добило јасан и категоричан одговор. Међутим, чим је премијер толико убеђен да их имамо, он очигледно располаже и подацима.
Превод: Марина Бекријева, Александра Ливен
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..