12. децембра фолклорна фјужн група „Оратница“ дочекује концертом свој пети рођендан у софијском клубу MIXTAPE 5. Музичари су позвали колеге и пријатеље, са којима ће заједно славити на сцени. Међу њима су: VoxBox, Acid Folk Five, Kotarashky DJ Set, женски састав „Кипрe“ (што би у преводу отприлике значило кочоперке) и плесни ансамбл „Жар“.
Пет година није дуг период за једну групу. А за „Оратницу“ то је успешан почетак: она је постала популарна својом оригиналном музиком и убрзо стекла бројне поштоваоце у Бугарској и иностранству, а снимила је и деби албум. Сваки концерт је прави празник за меломане који су у њеним модерним обрадама поново открили за себе лепоту бугарског фолклора. Али за разлику од музике која је већ препознатљива, име формације се често изговара неправилно, можда због непознавања значаја речи, објашњава члан групе Христијан Георгијев:
„У принципу òратница је старински народни обичај, који се изводи око празника покладе. То је пагански ритуал за пречишћавање душе и тела ватром. Реч потиче из шопског дијалекта, због тога акценат је на првом слогу. Свидела нам се за име састава због симболике коју носи. Иначе за тих пет година смо обишли много места. Наши су наступи увек емотивни и узбудљиви.“
Петар Јорданов додаје:
„За мене најзанимљивији је био наш наступ у Малезији. Тамо смо били на фестивалу са групама из скоро целог света. Представили смо нашу музику заједно са певачицама из састава „Кипре“. Публика је нас пажљиво слушала, а затим су нас поздравили јер су били импресионирани бугарским мелодијама и песмама. Неки су познавали „Мистерију бугарских гласова“, знали су и за нашу хорску и народну музику. Али су нас скоро сви зачуђено питали да ли је диџериду традиционалан за бугарски фолклор инструмент.“
Чланови „Оратнице“ су Христијан Георгијев (кавал), Петар Јорданов (перкусије и бубањ), Иван Господинов (вокал) и Георги Маринов (аустралијски диџериду). Они интерпретирају бугарски фолклор инструментима типичним за далеке земље.
Деби албум „Оратнице“ објављен је ван граница Бугарске. Емитују га радио станице на шест континената, а хвале га најпрестижнији часописи за етно музику fRoots, Songlines, Folk Forum. Распрострањен је и на Интернету.
„Мислим да лепа музика треба да има алтернативне начине да допре до људи - каже Христијан Георгијев - тако да смо ми раду прихватили предлог сајта Zamunda да учествујемо у њиховој кампањи за популарисање бугарских извођача. Добили смо од тога да смо се тамо појавили. И даље изводимо те песме, али већ радимо и на новом албуму. Сматрам да ће то бити велики корак и препородиће групу. Припремамо га за почетак 2015. г., а на њему ће бити народне песме, са хип-хоп елементима.“
Превод: Александра Ливен
Божић је веома посебан празник за певачицу Румјану Коцеву. Годинама уназад она породицу и пријатеље окупља у свом дому – стварајући драгоцене тренутке који њене дане греју све до следећег Божића. Ове године, поп певачица је домаћој публици поклонала..
Једно од најлепших дела вековне вокалне уметности Цркве, посвећене нашој заједничкој Мајци. Нека ово буде поздрав свим хришћанима широм света поводом светлог празника Рођења Христовог!
На музичкој сцени појавила се нова празнична песма названа "Божићно чудо", коју изводе млади певачи Стефани Илијева и Стојчо Стојчев, познат под уметничким именом STOYCHOS. Док Стефани иза себе већ има две ауторске песме, за STOYCHOS-а овај..
Песме групе "Тангра" са задовољством слушамо и данас, мада су неке настале пре скоро пола века. У новој постави бенд је веома активан на музичкој..
Крајем 2024. године, два месеца после објављивања "Песме о њој" , Константин Трендафилов, познатији као Папи Ханс је промовисао своју нову песму..