Далеке 1962. године тринаест очараних магијом камерне музике талентованих музичара Софијске народне опере, како се она тада звала, основало је један од најпознатијих камерних оркестара у Европи – „Софијски солисти“. Током више деценија он је међу најистакнутијим представницима савремене бугарске извођачке уметности. Огроман је број дела домаћих композитора написаних специјално за овај састав.
Први концерт формације под руководством диригента Михаила Ангелова дочекан је са великим ентузијазмом. На самом почетку састав је имао друго име. У интервјуу из 1975 г. који се чува у тонском архиву БНР један од његових оснивача Александар Попов каже:
„Дуго смо размишљали које име да дамо саставу и на крају смо одлучили да се он зове „Софијски камерни оркестар“. Али име није био наш главни задатак. Окупила нас је безгранична љубав према камерној музици. Сви смо иначе свирали у оркестру, али ова музика је била за нас велики подстицај за нове успехе. Упознали смо дела аутора који нису на оперском програму. Наши први кораци били су у правцу трагања и афирмисања наших уметничких способности.“
Богати репертоар камерног ансамбла „Софијски солисти“ укључује дела из 15. века па све до наших дана. Следећи диригент чије је име везано за историју ансамбла је Васил Казанџијев. У једном од својих интервјуа који се такође чува у тонском архиву БНР он каже:
„Циљ ансамбла „Софијски солисти“ од самог почетка до данас је познат широкој публици. То је пре свега промовисање ремек дела барока, класицизма и романтизма и афирмисање најбољих савремених дела камерне музике. Нема сумње да се развој састава ове врсте темељи на класичној музици. Она је најсигурнија одскочна даска ка савладавању свих осталих стилова. У исто време, формација која претендује да има свеобухватан репертоар и да представља бугарску културу не само код нас, већ и у иностранству, мора да посебну пажњу посвећује домаћим делима. Убедили смо ауторе да смо способни да премијерно изведемо њихова дела на заиста високом нивоу.“
После Васила Казанџијева, саставом је руководио Емил Табаков. Од 1988. године његов диригент је Пламен Џуров. Током свог постојања преко 50 година камерни ансамбл „Софијски солисти“ је нашао пут до срца милиона гледалаца и слушалаца. Не постоји земља на северној полулопти наше планете у којој он није више пута имао концерте. На десетине је турнеја састава по Северној и Јужној Америци, Азији и Аустралији.
Данас је име формације и Пламена Џурова мерило професионализма, а сваки њен наступ претвара се у важан догађај културног живота Бугарске. Она је често преферирани сценски партнер светски познатих музичара приликом њиховог гостовања код нас.
Поред осталог камерни ансамбл „Софијски солисти“ увек пружа руку и најмлађим музичарима који су још увек на самом почетку своје каријере.
Поводом његовог 50. јубилеја Софијска општина му је доделила почасни знак.
Превод: Албена Џерманова
Бугарска нема своје Прашко пролеће, Плишану револуцију, независни синдикат „Солидарност“, дисиденте типа Вацлава Хавела и Леха Валенсе. Главни разлози за то су психологија и менталитет Бугара и репресије над интелигенцијом након просовјетског..
„Интервју у утроби кита “ - Где си био - питају ме – више од три деценије? - Био сам у утроби Кита. Сви видите, а намерно питате. - Како си се провео - питају ме - три деценије у његовом трбуху? - И то знате – коцку..
„У сваком другом аспекту, сем географског Европа је вештачки конструкт“. Ове збуњујуће речи Маргарете Тачер могу се прочитати у њеним мемоарима. У 80-им годинама 20. века „Челична леди“ је извукла Велику Британију из економске кризе и вратила јој..