Око 900 лева (450 евра) износи просечна основица доприноса за социјално осигурање особа са завршеним високим образовањем у Бугарској. Удео пријављених незапослених међу њима је 3,77 одсто, што је отприлике три пута мање од просечне стопе незапослености у земљи. Проблем је у томе што мање од половине стручњака са високом спремом (46 одсто) ради посао који тражи високо образовање. То је део закључака донетих на основу најновије Рејтинг листе високих школа у Бугарској.
Тренутно на 51 високу школу у Бугарској уписано око 238.000 студената. Трећина њих студира два убедљиво натраженија смера – економију и администрацију и управљање. Према анализама тржишне реализације дипломаца, тек 30 одсто успева да се запосли у струци. Најнижа стопа незапослености (испод 1 одсто) и највећи степен примене стеченог образовања (више од 90 одсто) забележено је међу свршеним студентима медицине, фармације и Војних академија.
„Проблем високошколског образовања у Бугарској је тај што оспособљава стручњаке са високом спремом за које тржиште рада не показује интерес – коментарише Георги Стојчев, председник конзорцијума у чијем су саставу Институт „Отворено друштво“, социолошка агенција MBMD и „Сирма група“, који раде статистичке моделе у развоју рејтинг система. – Имамо проблем са погрешном структуром високог образовања. Неки привредни сектори жале се на мањак стручњака, рецимо такви су здравство и ИТ сектор, док се истовремено велики број студената у неким смеровима школује за кадрове за које у Бугарској нема довољно радних места. Оптимизација ове структуре може довести до повећања ефикасности јавних и приватних инвестиција. Дакле циљ би био да истим износом средстава који смо до сада инвестирали, обезбедимо већи ниво реализације дипломаца и постигнемо много већу усклађеност тржишта рада са уписним квотама на факултетима. За то је потребна боља информисаност кандидата за упис на високе школе приликом њиховог избора.“
Заменик министра образовања и науке проф. Николај Денков такође сматра, да је тренутно најозбиљнији проблем избор који чине кандидати за упис на факултете. Зато Министарство планира да организује информативну кампању међу ученицима 10. и 11. разреда што ће им помоћи у професионалној оријентацији. По његовом мишљењу, промене у средњем и високом образовању треба да се врше усаглашено са потребама тржишта. Ево шта је он још рекао о мерама које треба предузети да би се решио структурни проблем високог образовања у земљи:
„Све шире ће бити маказе између доброг финансирања оних који гарантују квалитетну обуку и добру реализацију и слабог финансирања, укључиво обустављања средстава оним смеровима на високим школама чији стручњаци немају добру реализацију на тржишту рада. То ће бити најбољи инструмент промене који је уосталом већ заживео у пракси. Други важан финансијски инструмент је оперативни програм „Наука и образовање за паметан раст“. У њему је предвиђено неколико мера за јачање тако званих приоритетних праваца. Још увек није прецизирано који су смерови на том списку, али нема никакве сумње да ће инжењерска струка и информационе технологије бити стављене у сам врх листе. Студентима и предавачима у тим струкама биће пружени посебни подстицаји. Студентима ће бити обезбеђене наменске стипендије. Инвестираћемо у наставно-материјалну базу. Истовремено неке друге специјалности које оцењујемо као неперспективне, неће добити новац из тог оперативног програма.“
И ове године систем за рангирање институција високог образовања показује да је лидерску позицију задржао Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“. На челним местима су још Медицински универзитет, Технички универзитет и Хемијско-технолошки и металуршки универзитет, сви у Софији.
Превела: Ана Андрејева
На данашњи дан, давне 1905. године, група од 15 студената упутила се у неизвесну авантуру – прво зимско освајање највишег врха планине Витоше, Черног врха (2.290 м), који бди над Софијом. Млади ентузијасти окупили су се 30. јануара око поднева у..
Данас ће бити представљени услови и рокови за пријаву за нову фазу програма EXPLORER, који спроводи Институт за рачунарске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“. Циљ програма је..
У подунавском граду Свиштову данас ће бити обележено 169 година од оснивања првог бугарског народног читалишта. Свечаност ће се одржати испред спомен-плоче Димитру Начовичу, где ће бити положено цвеће. Читалиште у Свиштову основано је 30. јануара..
Најновије истраживање социолошке агенције „Мера” открива снажну подршку јавности за увођење строжих правила у бугарским школама. Анкета, спроведена од..
Данас, 27. фебруара, у 16.00 часова, у галерији на отвореном у Градској башти у Софији, биће отворена документарна изложба под називом "Васкрсење..
Јордан Минков је стигао у Брисел заједно са својом породицом 2007. године, када је Бугарска постала пуноправна чланица ЕУ. Његова супруга је добила..