Донедавно су највиши званичници Европске комисије јасно стављали до знања да нису посебно заинтересовани и чак не одобравају изградњу гасовода "Јужни ток", којим би се руски гас допремао кроз Црно море до бугарске обале, а затим копном до централне и западне Европе.
Након шока који је у свету изазвала одлука руског председника Владимира Путина о обустави пројекта, оптужујући за то директно Бугарску, у Бриселу су очито сви схватили да је велики губитник услед геополитичке конфронтације са Москвом због Украјине најсиромашнија земља чланица Заједнице, која је с правом у гасоводу видела златну коку, способну да јој носи златна финансијска јаја од транзитних такси. То се јасно видело током посете премијера Бојка Борисова Бриселу, у среду и четвртак. Лично шеф Европске комисије Жан-Клод Јункер је покушао да утеши забринутог председника бугарске владе, уверавајући га да Бугарска није сама и да не прихвата да она буде уцењивана, као и да је Европска унија чврсто подржава и предузеће конкретне кораке да би помогла развоју земље и повећању благостања њених грађана. У ствари, Софија, која у случају спорног гасовода није учинила ништа друго, него се повиновала Бриселу и као услов за његов пролазак кроз територију Бугарске поставила поштовање од стране Москве Трећег енергетског пакета, потпуно је заслужила ова издашна обећања. Брисел је на неки начин морао да разочараној Софији, због њене лојалности, накнади штету. И ту се већ почело причати да није све изгубљено, да упркос свему, гасовод може бити изграђен и може пролазити кроз Бугарску, али се рекло да све то зависи једино од Москве, која треба да поштује европско законодавство које се примењује и на бугарској територији и да не уцењује Софију.
Морална подршка Брисела и обећања о већој издашности у вези са субвенцијама Бугарској после неуспеха "Јужног тока" вероватно су пријали ушима узнемирених бугарских званичника, тим пре што је убрзо после изражене солидарности обелодањено да ће до неколико дана европске субвенције за животну средину и регионални развој, које су биле обустављене због неправилности, бити деблокиране. Ако свему томе додамо и подршку влади коју је изразио председник Европског парламента Мартин Шулц, а посебно увереност шефа Европске комисије Жан-Клода Јункера и председника Еворпског савета Доналда Туска, да је Бугарска спремна за улазак у шенгенску зону и да ће до неколико година мониторинг за Бугарску у области правосуђа и унутрашњих послова бити укинут, сасвим основано можемо закључити да бугарска делегација има повода да буде задовољна разговорима у Бриселу.
Превод: Албена Џерманова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Народно собрање Бугарске, на рекордно дугом заседању, које је почело пре 18 дана, поново није успело да изабере председника Парламента. У седмом..
Партија „Настављамо промену” (НП) затражила је оставке двојице својих посланика, Данијела Лорера и Јавора Божанкова, због тога што нису подржали..
Председник странке ГЕРБ, Бојко Борисов, изјавио је да формула за успостављање стабилне редовне владе подразумева подршку странака ГЕРБ-СДС, „Настављамо..