Крајем прошле недеље Министарство финансија представило је своју варијанту државног буџета за наредну годину. То се догодило пошто је дан раније одобрен ребаланс буџета за текућу годину.
Шта предвиђају владини финансијски експерти? Смиривање ситуације и стабилност, гласи лаконски одговор министра финансија Владислава Горанова. Претерани конзерватизам, крајњи песимизам и одсуство било каквих реформи, опонирају економски експерти, синдикати и послодавци.
Основни параметри макрооквира буџета иду у прилог и једном и другом мишљењу, зависно од тога из каквог угла се посматрају планирани показатељи.
Показатељ од кога у једној или другој мери зависе сви остали је планирани раст БДП-а. Испада да ће у 2015. години економски раст бити упола мањи него овогодишњи, што значи да ће бити скоро симболичан и без било каквог реалног одраза на услове живота у земљи, па и на приходе државе. То потврђује и једва приметно предстојеће повећање државних трошкова за тек 50 милиона евра, скоро симболично повећање минималне плате за 20 евра и кресање за 10 одсто средстава за плате запослених у јавној администрацији. Наравно да све то није нимало одушевило синдикате који су запретили штрајком. Слика постаје још мрачнија ако додамо и то да владини експерти не очекују никакво оживљавање тржишта рада, нити пак значајно смањење незапослености.
За рачун скоро замрзнутих државних трошкова јавни дуг ће се повећати за више од 4 милијарде евра. Али ће зато буџетски дефицит у 2015. бити смањен на 3 одсто, како то захтева Брисел, а инфлација ће се кретати негде око 1 одсто, да би смо се најзад опростили од обесхрабрујуће дефлације.
Наглашени конзерватизам владе огледа се и у планираним реформама, за које се још увек не зна дали ће бити финансијски обезбеђене. Политика реформи у таквим финансијским јамама без дна као што су МУП, Државна агенција за националну безбедност и Министарство одбране је прилично колебљива, здравство и даље озбиљно болује, а промене ће се тек дискутовати. На знатно дуже стазе планирају се реформе пензијског система, у јавној администрацији се кресају плате, а у правосудном систему дискусије се настављају.
Ипак, морамо бити објективни па рећи и то да још није прошао ни месец откако је нова влада на власти, тако да она стварно није имала времена да преточи у буџет своје идеје о реформама, јер је просто била приморана да ради на бази анализа и прогноза својих претходника. Истини за вољу, после скоро двогодишњих социјалних немира и деструктивне политичке нестабилности и конфронтације, друштву су итекако потребни спокојство и стабилност. Истина је и друго, да су политичке и социјалне катаклизме увелико биле изазване управо одсуством реформи и мера у правцу реформисања државне управе и јавних система. Постоји реална опасност да ово ново одлагање свих тих толико потребних реформи, што се може назрети из буџета 2015., може само да продуби проблеме. Неодлучност нове владе одаје њену несигурност да ће бити у стању да одоли очекиваном и неизбежном социјалном притиску, ако се ипак крене у радикалне и болне реформе.
Превела: Катарина Манолова
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..