27 новембра навршило се 95 година од потписивања Нејског уговора којим је учињен крај учешћу Бугарске у Првом светском рату. Нашој земљи која је остала на страни побеђених, откинут је део територије и становништва, она је морала да плаћа огромне репарације, а армија је била десеткована. Годишњица потписивања уговора била је повод одржавања меморијалне вечери под мотом „Нисмо подељени“ у Софијској градској библиотеци. Мото је у ствари преузет наслов песме „Граница“ великог бугарског интелектуалца и јавног радника Емануила Попдимитрова, неимара идеје о уједињавању Бугара. Вече је приређено под патронатом потпредседнице Бугарске Маргарите Попове.
„Емануил Попдимитров је човек, који је учинио нешто невиђено на једној од Женевских конференција, он се наиме појавио без позива на конгресу мањина, у својству председника Комитета избеглица – истакла је Маргарита Попова. - Својим бриљантним говором, одржаном на француском допринео је да у Југославији буде призната бугарска мањина. Понашао се тако да је западна Европа чула и добро упамтила да су Нејски уговор и остали уговори закључени на Париској конференцији донели невиђено зло човечанству како у моралном тако и у историјском и психолошком смислу. Тамо, са високе говорнице он се показао као веран заштитник Бугара који су остали на територији источне Србије. Данас су овде међу нама наши сународници из Цариброда и Босилеграда, људи који знају и цене Емануила Попдимитрова.“
Маргарита Попова је истакла такође да Бугари из тог краја заслужују поштовање, јер су се изборили за своја мањинска права:
„Ми имамо ту срећу да живимо заједно у европској породици. Желимо да се овој породици придруже и наше комшије како би Европа постала јача, како бисмо испунили садржином појам добросуседства, срдачних односа и узајамне сарадње. Подржаваћемо наше суседе на њиховом путу европских интеграција, уколико они заиста у потпуности извршавају своје обавезе и бугарској мањини пружају права у њиховој целости, онако како су се за њих борили наши сународници. Они их заслужују зато што су део снаге наших суседа у економском, политичком и културном погледу. Данас то нико не може порећи.“
Ево шта је за Радио Бугарска изјавио Иван Николов – књижевник и јавни радник, председник Културно-информативног центра Бугара у Босилеграду:
„Морам признати да су задњих година контакти постали мало ређи. Сада су они опет активирани што ми улива наду да ћемо наставити наш рад на препорађању и ширењу бугарске културе, на успостављању нових контаката ради очувања националног идентитета и креирања нове европске перспективе и све ће то, надам се, бити усклађено са кандидатуром Србије за чланство у ЕУ. И са чињеницом да је Бугарска ипак европска земља која је дужна да спроводи европску политику, савремену политику према Бугарима у иностранству. И то је, верујем, једина нада за опстанак бугарског становништва у Босилеграду, које је преживело ужасне последице великосрпске асимилационе политике – она је у току девет и по деценија успела да десеткује бугарско становништво - са 120 хиљада колико је било после Првог светског рата данас оно броји 18 500 људи.“
Превела: Ана Андрејева
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..