Већ преко шест деценија лепота бугарског фолклора обилази свет захваљујући Ансамблу народних песама и игара „Филип Кутев“. У аналима формације су имена много наших истакнутих уметника. Међу њима је и име Михаила Јорданова. Он је рођен у Софији 1924. г. и посветио је саставу 40 година свог живота, као тамбураш и диригент.

„Тамо сам задојен правом фолклорном уметношћу, исто као и у дечјем фолклорном ансамблу „Изворче“, где сам радио од његовог оснивања 1961. г. - прича Михаил Јорданов. Од два професионална пута у мом животу сам се определио за онај који ми је био ближи к срцу и веома сам срећан. Сећам се мојих првих сусрета са истакнутим музичарима још када сам био средњошколац. Народна музика поседује огроман набој и човек не може одолети њеној снази. Државни ансамбл „Филип Кутев“ су основали управо људи, који су носили у себи магију фолклорне уметности.“

На жалост, Михаил Јорданов није дочекао свој 90. рођендан и преминуо је овог лета, али оставио будућим генерацијама на стотине обрада народних песама, инструменталних дела, игара. Мало ко зна да је по струци он био архитекта. Док је припремао свој дипломски рад он је свирао у различитим локалима. Од велике користи је било и искуство, стечено у чувеном Софијском мандолинском квартету тадашњег радија Софија. А једног дана млади студент је добио предлог да учествује на конкурсу који је организовао Ансамбл народних песама и игара. Подухват је испао успешан и тако је почео стваралачки пут Михаила Јорданова. Заједно са својим колегама на иницијативу Филипа Кутева он је започео и педагошки рад са првим дечјем и омладинским ансамблом „Изворче“. У интервјуу који се чува у тонском архиву Бугарског националног радија музичар се сећа речи великог фолклористе и композитора: „Филип Кутев нам је рекао: „Ако наш рад не пређе у руке деце, он ће пропасти. Деца су наша будућност.“ Колико далековид је био када је у питању развој фолклора. Веома сам му захвалан на поверењу. За мене је Државни ансамбл био једна велика школа. Увелико ми је помогло и усклађивање различитих активности. Учио сам децу, али и ја сам се од њих учио. Постоји разлика међу музичарима који се баве само једним послом и онима који раде у различитим областима. Богато искуство даје и рад са ансамблом. Састав ансамбла „Изворче“ се мењао сваке године. Тамо се деца уче да певају, играју и свирају. А тајна велике школе је ујединити сценску и певачку вештину. Ми их не учимо једино фолклору. Понекад наши гости су и мајстори класичног жанра. Тако малишани схватају да је музика безгранична и уметност треба да се поштује у свим њеним димензијама.“

Превод: Александра Ливен