Одвојено прикупљање отпада још увек није стекло ширу популарност у Бугарској. Ова пракса је код нас уведена усвајањем Закона о управљању отпадом 2003. године у коме је посебна пажња посвећена амбалажном отпаду пошто управо он чини највећи део укупног отпада у свету. Истим законом је произвођачима и трговцима упакованих производа била наметнута еколошка такса, али су ипак остављена одшкринута врата могућности - да буду ослобођени поменуте таксе у случају да се они уједине у предузећа за поновно искоришћавање отпадног материјала.
Захваљујући сличним уједињењима произвођача у насељеним местима су постављени контејнери за одвојено прикупљање амбалажног отпада. Предузеће „Екопак“ чија је основна делатност прикупљање, одлагање и рециклажа отпада настало је као последица првог удруживања напора произвођача у циљу искоришћавања отпада. Данас „Екопак“ покрива 43 одсто тог тржишта и рециклира 50 одсто отпадног папира и пластике код нас.
Занимљива, али уједно и забрињавајућа је чињеница да тек 15-20 одсто прикупљеног од стране тих предузећа отпада пристиже из градских четврти, а преостали део прикупљају произвођачка и трговинска предузећа. Одвојено прикупљање кућног отпада је слабо заступљено код нас, рекао је пре годину дана бивши заменик министра за животну средину. Који су главни узроци за то? Један од узрока можемо видети рано ујутро на улици – реч је о армији бескућника и незапослених, углавном ромског порекла, који преврћу по контејнерима за одвојено прикупљање отпада. Оно што нађу предају као секундарне сировине на даљи третман. „А на крају ми откупљујемо отпад који су људи бацили у контејнере које смо ми поставили, а из којих је неко украо део садржаја - рекао је г. Тодор Бургуџијев, извршни директор предузећа „Екопак“. - Нови контејнери за селективно одлагање отпада са малим отвором делују као да су неприступачнији, али су бескућници и за њих нашли решење. Отварају их са доње стране, узимају све што им треба након чега их поново затварају.“
Једно од решења проблема је да се строгим придржавањем закона све сакупљачке станице преместе у индустријску зону на ободу насељених места и да сакупљачким станицама секундарних сировина отпадни материјал предају искључиво правна лица која могу да представе потврду о пореклу предатог материјала. Нажалост, код нас се и даље противе примени те одредбе. А у међувремену, бескућници и њихови босови помно прате ситуацију на тржишту. Напослетку се више прикупљају пластичне боце, јер им је откупна цена скочила за 30 одсто.
„Недавно је у рад пуштена фабрика за прераду пластичних маса у граду Плевену, што је подстакло потражњу - објашњава експерт. - Румунско тржиште се такође отворило за нас, а познато је да у Румунији ради 6 великих предузећа за рециклажу.
Да би се побољшао систем одвојеног прикупљања отпада, потребно је да грађани буду адекватно стимулисани. Садашњи систем наплате еколошких такси према процени Пореске управе је некоректан, тврде људи из бранше.
„Висина таксе треба да буде утврђена у зависности од количине отпада који је грађанин бацио, уместо да њен износ буде утврђен на основу површине стана у коме живи - сматра г. Бургуџијев. - Грађани морају да уживају одређене олакшице у случају да одлажу отпад одвојено. У ствари, то ће бити у интересу општина јер ће оне бити обавезане да иду у прогресивно смањење количине отпада који се допрема у депоније.“
На почетку ће функционалнији систем наплате еколошких такси значити и веће таксе за грађане, јер тренутно таксе за комерцијални отпад спонзоришу таксе за кућни отпад које су нереално ниске, тврде експерти.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..