Протекле недеље Бугарска је још дубље ушла у дужничку спиралу из које би излаз био тежак и веома болан за бугарске грађане.
За само два дана бугарске власти су одлучиле да се јавни дуг Бугарске повећа за преко 2,6 милијарди евра. Поређења ради, треба подсетити да је пре кризе, 2008. г. укупна задуженост земље износила мање од 5 милијарди евра, док је сада достигла астрономску цифру од 13 милијарди евра, односно око 30% БДП-а.
Како је у ствари дошло до толиког задуживања?
Парламент је одобрио амандмане на буџет за ову годину како би се обезбедила недостајућа средства у државној каси. Влада је овлашћена да емитује нови јавни дуг вредан 2,3 милијарде евра, при чему Бугарска мора наћи начин да само до краја ове године под хитно добије 1,6 милијарди евра од међународних банака. Та средства су потребна за исплату осигураних износа депозита до 100.000 евра депонентима Корпоративне трговинске банке која је пала под стечај.То је свакако речити пример како неке сумњиве радње већинског власника ове приватне банке Цветана Василева и његово учешће у низу сумњивих политичких и економских послова, а такође и неодговорно и непрофесионално понашање Бугарске народне банке, могли би довести до угрожавања јавних финансија земље.
С друге стране, бугарски парламент је влади поверио мандат за вођење преговора о добијању новог кредита од Европске инвестиционе банке у износу од 500 милиона евра. Владајуће снаге намеравају да овим средствима подрже државни буџет приликом суфинансирања пројеката у оквиру европских програма. То је још један доказ да, што се тиче јавних финансија, Бугарска хода по танком леду који приликом и најмањег погрешног корака може попуцати.
Чињеница да је за недељу дана нагомилана хрпа нових дугова сама је по себи забрињавајућа. Ситуација је још алармантнија када се већина тог новца упумпава у нереформисане структуре као што су здравство, безбедност, правосуђе и сл. У њима се губе без трага и било каквог позитивног резултата сва средства која им је неко непромишљено дао.
Превела: Марина Бекријева
Кључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..