Одавно је позната веза између растиња и угљен-диоксида у ваздуху. У процесу фотосинтезе свакој биљци неопходан је угљен диоксид који је у већим количинама штетан за животиње и човека. Човек рачуна да флора одржава прихватљиву концентрацију овог гаса у атмосфери. Научници су одавно изнели алармантну чињеницу да у догледној будућности биљна маса на планети неће моћи да претвара угљен-диоксид из ваздуха у кисеоник. На то указују њихови прогнозни модели. Ова предвиђања за сада се не остварују толико брзо колико „проричу“ дотични модели. Истраживачи су мишљења да су климатолози за читавих 16 одсто потценили способност растиња да апсорбује угљен-диоксид. Како је дошло до те грешке? Климатолози су превидели чињеницу да што је већа количина угљен диоксида у атмосфери, то више бујају биљке, а већа зелена маса је у стању да трансформише веће количине угљен-диоксида у кисеоник То улива неку наду да ће можда бити лакше достићи циљ да просечне температуре услед глобалног загревања не премаше просек отпре индустријске ере.

*  *  *  *  *

Елена Кметова, шефица пројекта „Зелени Балкан“ прича нове занимљиве догодовштине о младим белоглавим суповима, увезеним претежно из Шпаније и пуштеним у природу овде у Бугарској, у подручју Старе планине. Недавно јој су се јавили из Јордана и рекли да је неки бедуин ухватио супа са ознаком К8А.

„Наше колеге у Јордану успели су да открију тог бедуина у пустињи као и прстене и ознаке које је он скинуо са ноге и крила птице пре но што је пусти на слободу. У септембру тај млади лешинар је из специјалног кавеза пуштен у природу ради адаптације на животну средину у парку природе „Сините камани“ (Плаво камење). Последњи пут камере су га снимиле 15. септембра како једе у друштву неких других лешинара и затим нисмо имали никакву информацију о њему. И ево, почетком октобра јавили су нам се из Јордана, па смо поново ушли у траг младој птици. То је први случај када је један белоглави суп, пуштен на слободу у подручју Сливена, у току буквално неколико дана стигао толико далеко.“

У оквиру пројекта о враћању белоглавог супа у дивљу природу Бугарске покренутом 2009. г. ,на простору Старе планине пуштено је око 170 птица те врсте за коју се сматра да је са тог подручја нестала пре читавих 50 година. Гђа Кметова оцењује као највећи успех то што је у последњем периоду парења регистровано 5 гнездећих парова. „Белоглави супови достижу полну зрелост након своје пете године. Нама је било велико изненађење што су се птице почеле гнездити пре достизања тог узраста што нас увелико охрабрује“, каже Елена Кметова.

*  *  *  *  *

Догодило се и то - суд у Бугарској је изрекао осуђујућу пресуду за почињену криминалну радњу против дивље природе! Један мушкарац из града Априлци добио је условну казну затвора од годину дана за то што је пушком убио пар белих рода. Истини за вољу, то није први случај такве условне осуде у Бугарској. До сада кривично гоњених лица је било претежно због кријумчарења или погубљења изузетно ретких врста. Први пут је правду на суду дочекала једна обична, али уједно веома вољена птица каква је рода.

Превела: Ана Андрејева