Од 1. јула до 31. децембра 2018. године Бугарска ће први пут преузети ротирајуће председавање Саветом Европске уније. То може бити како прекретница у начину на који у Европи гледају на нашу земљу, тако и подстицај промене на националном плану.
„Изазови и могућности пред бугарским председавањем ЕУ у 2018. години“ тема је конференције која ће се одржати 13. новембра у Софији. На њој ће учествовати универзитетски предавачи, експерти и представници амбасада земаља чланица ЕУ. Организатор ове манифестације је амбициозни тим невладине организације blEUprint. То су млади људи који су дипломирали на престижним европским универзитетима, али су одлучили да раде у Бугарској.
У 2018. г. наша земља ће бити у прилици да покаже да има неопходни политички, административни и лидерски потенцијал да током шест месеци председава ЕУ и поврати бар део давно изгубљеног поверења у њу, убеђени су чланови тима blEUprint-а. Ротирајуће председавање такође подразумева континуирану сарадњу између три земље које га остварују: претходна, садашња и будућа. То значи да на политичком нивоу Бугарска мора да буде стабилан и поуздан партнер Велике Британије и Естоније. Добро припремљена и делотворна национална администрација јесте обавезан услов за сваку земљу чланицу ЕУ која преузима председавање. Према тиму организације blEUprint, председавање је погодан тренутак за дискусију о реформи државне администрације.
Стручна анализа претходних председавања Европском унијом такође је у основи квалитетне припреме за успешно председавање. „Бугарска може да користи искуство пољског председништва у другој половини 2011. г., сматра Велислав Иванов из blEUprint-а. - У тешкој унутарполитичкој ситуацији Пољска је успела да спроведе законодавне иницијативе на европском нивоу и да постигне значајне резултате у погледу економске стабилности и раста (као што је усвајање тзв. Six-Pack Agreement), а у области политике проширења ЕУ – финализација уговора о приступању Хрватске. Као резултат тога, пољско председавање је добило изузетно високу оцену и у више погледа може да буде пример Бугарској.“
„2010. г. Белгиja је запала у нову политичку кризу - каже Димитар Лилков из blEUprint-а. - Читавих 6 месеци земљом је управљала прелазна влада и њен рад је оцењен као веома успешан. То је пример како, и поред тешке унутарполитичке ситуације, политичка елита у једној земљи окреће леђа разликама и остварује консензус у име важног циља.“
Бугарска ће имати изванредну шансу да се њени национални приоритети подударе са општеевропским.
„На дневном реду је тема о енергетској независности Европе - каже Димитар Лилков. - Бугарска, заједно са Балтичким државама и Словенијом, пати од своје зависности од испорука гаса из Русије. Стварање ефикасног енергетског савеза у Европи било би од огромне користи за Бугарску и њена лидерска улога с тим у вези у 2018. г. може бити изузетна могућност.“
„Друга приоритетна тема је миграциона политика - надовезује се Велислав Иванов. - Тренутно Италија председава Европском унијом и то је једна од њених основних тема. Данас Бугарска, Италија, Кипар и Грчка сносе највећи терет миграционог тока из афричких и блискоисточних земаља. Садашњи општи европски оквир за савладавање тих проблема није ефикасан, а до краја деценије постоји реална могућност развоја солидарног система за преузимање и расподелу избеглица у свим државама ЕУ.“
Велислав Иванов и Димитар Лилков су категорични да је западни Балкан такође један од приоритета. Председавање Саветом ЕУ омогућује Бугарској да буде активна и на спољнополитичком плану – у процесу проширења. До овог тренутка наша земља није одговорила очекивањима Брисела да буде видљивији и конструктивнији играч на Балканском полуострву. И поред недавно најављеног од стране Жан-Клода Јункера петогодишњег замрзавања пријема нових чланица, Бугарска би могла да активније подстакне интеграционе процесе на западном Балкану, што је у њеном интересу и допринело би њеном угледу.
Превеле: Марина Бекријева, Александра Ливен
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Тачно месец дана након парламентарних избора одржаних 27. октобра, данас ће бити настављена конститутивна седница 51. сазива Народног собрања у..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они..