Државе чланице ЕУ су постигле договор о одобравању финансијске помоћи од 647 милиона евра за реализацију програма „Механизам повезивања Европе“. Биће финансирани само одобрени важни пројекти који обезбеђују подршку за развој енергетике и енергетске независности.
Средства су углавном намењена изградњи инфраструктуре за пренос гаса и електричне енергије у југоисточној Европи и балтичким земљама. Вредност одобрених бугарских пројеката се процењује на 4 милиона евра, а највише средстава биће усмерено на развој технологије испумпавања воде између две хидроакумулације са висинском разликом, а коју подржава хидроелектрана „Чаира.“ Битно је поменути да је Грчка добила средства која ће бити искоришћена за градњу инфраструктуре која ће повезати Топлану „Марица Изток“ са грчком преносном мрежом.
У духу идеје енергетског повезивања Европе у Софији је одржана пета по реду регионална конференција о енергетици која је ове године била посвећена енергетској сигурности и развоју. На конференцији је учествовало преко 120 међународних експерата из 11 европских земаља, а по речима потпредседнице и министарке регионалног развоја Екатерине Захаријеве, све државе чланице ЕУ ће ујединити своје напоре за формирање енергетске уније, пошто је Европа доказала да уједињена она може да нађе излаз из сваке ситуације. Бугарска до овог тренутка изостаје када је у питању диверсификација испорука гаса, стога је изградња интерконекција са суседним земљама постала један од приоритета пред привременом владом Георгија Близнашког. По речима потпредседнице Захаријеве, оно што је најбитније за побољшање енергетске сигурности јесте добро управљање државним друштвима, либерализација сектора и енергетска ефикасност. „Енергетика није само кичма привреде, већ је од кључног значаја за њен развој,“ рекла је Захаријева на отварању конференције. С обзиром на преговоре између Москве и Кијева о испоруци плавог горива, министар Захаријева је на питања новинара везана за конкретне параметре испоруке гаса одговорила да је забележено смањење испоруке гаса Бугарској, тако што су уместо уобичајених 38 бара регистрована 34. Ту се поставља питање дали Бугарска има довољно залихе гаса уочи зимске сезоне? Али по речима Захаријеве, нема разлога за бригу:
„Ситуациja се прати свакодневно како се не би допустио ризик од гасне кризе. Колеге из такозваног кризног штаба сваког дана се окупљају на заседањима. С обзиром на опасност од избијања гасне кризе Европска комисија је обавила стрес-тестове и препоручила низ мера за сваку земљу понаособ. Што се Бугарске тиче једна од препорука је да термоелектрана „Варна“ настави са радом. Главни приоритет је поспешивање изградње интерконектора – гасно повезивање Бугарске и Румуније је већ при крају, али на жалост овај интерконектор неће ући у експлоатацију до краја предстoјеће зиме.“
Гост регионалне конференције о енергетици у Софији био је амбасадор Велике Британије Џонатан Ален. По његовој оцени, пројекат „Јужни ток“ нема неки нарочити економски смисао, него пре би се рекло да је то политички пројекат у чијој је основи идеја да се заобиђе Украјина и још више дестабилизује ситуација у тој земљи. Према Џонатану Алену, од круцијалног значаја за енергетску независност ЕУ су међу-системски преносни капацитети.
„За сада у Бугарској не постоји могућност за добављање гаса из суседних земаља, али интерконектор између Бугарске и Грчке ускоро ће бити изграђен - каже амбасадор Ален. - То је приоритетни пројекат од три године наовамо и већ се ближи завршетку. Важни су међутим капацитети целог подручја, не само везе са Грчком. Постоји могућност трансфера гаса са Севера према Југу, а могуће је такође изградити интерконекцију између Бугарске и Србије. Друга варијанта је оптимизација испорука из Румуније чему би допринело оснивање прекограничне гасне компаније. То није толико атрактивно колико је, рецимо, изградња великог гасовода, али су те регионалне везе много ефикасније. У овом моменту најважније је оптимизовати интерконекције, али није реално сматрати да појединачне земље имају довољан капацитет за то и зато је боље регулисати режим испорука. То би уједно била шанса за државе из Вишеградске четворке, као и за Румунију и Бугарску да производе и продају струју и гас. На тај начин овај регион би заузео водећу позицију у области енергетских испорука у Европи.“
Укупни индекс пословне климе у октобру опао је за 5,6 поена у односу на септембар, са 22,5% на 16,9%, саопштио је Национални завод за статистику. Пад овог показатеља забележен је у свим посматраним секторима. У индустрији је забележен пад од 5..
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност,..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..