Земљи је потребна јака влада и ја се увелико надам да ће се то догодити до 10. новембра, изјавио је за БНТ и БНР у среду увече привремени премијер Георги Близнашки. Према њему, кабинет је испунио 90 одсто преузетих обавеза.
Међу најважнијим задацима привремене владе Близнашки је навео одржавање легитимних и фер избора. Што се тиче порочне праксе, познате као „куповина гласова“, премијер је изјавио:
„Ради се о болесној појави, која је широко распрострањена у нашем друштву. Морам да кажем да смо уложили огромне напоре, што до сада, према оцени Министарства унутрашњих послова, није учињено. Успели смо да смањимо куповину и продају гласова за 30 одсто.“
Премијер Близнашки је подсетио да је ребаланс буџета преко потребан и да је нацрт документа већ прослеђен парламенту на одобравање.
„Веома ми је жао што ребаланс буџета није урађен крајем мандата претходног парламента, јер је то створило огромне потешкоће у раду привремене владе - рекао је премијер. - Ми смо буквално исцедили буџет да би смо пронашли средства за ванредне ситуације настале услед невремена и поплава, односно за санирање последица. Само да кажем да је негде почетком августа, када смо преузели управљање, преко 80 одсто средстава из државног буџета намењених јавној управи, било већ истрошено. Обезбедили смо 200 милиона лева за потпомагање Касе здравственог осигурања. Затекли смо потпуно празан буџет Фонда за савладавање последица елементарних несрећа и индустријских хаварија, па смо морали да тражимо додатне ресурсе. Нашли смо 50 милиона лева, а на следећем заседању кабинета Фонду ће бити додељено још 20 милиона.“
Привремени премијер сматра да је буџет за 2014. годину био нереалан и недовољно образложен:
„У јавности је створен погрешан утисак да трошимо огромне паре, а истина је била да смо издвојили из државног резерва 750 милиона лева који су иначе били намењени директним плаћањима по два привремено обустављена европска програма - за човекову околину и за регионални развој. Био је то велики ризик, додатно оптерећење буџета, али смо га ми свесно преузели и оправдали очекивања Запада који је на наш кабинет гледао као на проевропску владу Бугарске. Нису изостали ни први добри резултати – мислим на потписивање споразума за период 2014-2020. Желим да саопштим добру вест о Програму заштите животне средине који је Европска комисија оценила позитивно тако да до средине новембра о.г. можемо очекивати 700 милиона лева. Дакле, испоставило се да је ризик био оправдан. Надамо се да ће и за Програм за подстицање регионалног развоја, на који је било много примедби, такође бити добар расплет.“
У интервјуу није заобиђена ни тема о проблемима Корпоративне трговинске банке. Председник владе је позвао политичаре да што пре изврше ребаланс буџета:
„Ребалансом буџета предвиђена су потребна финансијска средства како би се извршила исплата гарантованих депозита у складу са законом. Без ребаланса буџета не можемо да направимо оно најбитније што ће смањити тензије и напетост у друштву. Штедишама са мањим депозитима треба да буде обезбеђен приступ властитим средствима. Дакле, као прво, да се изврши ребаланс буџета, а било би још боље да се отворе и досијеи Корпоративне трговинске банке. Чини ми се да ће то изазвати велике потресе у домаћој политичкој елити. Ствари су отишле предалеко. То што су нам рекли надзорници Корпоративне трговинске банке о рупи од 4 милијарде лева, то је нешто што нико није очекивао. Реч је о огромном износу и стога мислим да се морају предузети радикалне мере."
Превеле: Катарина Манолова, Ајтјан Делихјусеинова
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..