Крајем ове недеље су званичници 28 земаља чланица ЕУ учествовали на дводневном самиту у Бриселу чији су главни циљеви били смањење емитовања штетних гасова, повећање удела обновљивих извора енергије, као и енергетска ефикасност. Овај састанак је био и опроштајни за председника Европског савета Фландријца Хермана ван Ромпеја и председника Европске комисије Португалца Жозеа Мануела Бароза који су по завршетку самита почастили новинаре белгијским пивом и португалским вином.
На самиту о енергији и клими одржаном у Бриселу учествовао је и председник Бугарске Росен Плевнелијев. У изјави новинарима шеф државе је рекао да је залагање Бугарске за енергетску ефикасност, либерализацију енергетског тржишта и диверсификацију испорука природног гаса одлучно, те да је ова борба један од њених приоритета. С тим у вези, Плевнелијев је подвукао потребу да се убрза изградња гасних интерконекција са суседним земљама. Што се тиче теме везане за смањење емитовања штетних гасова и повећање удела обновљивих извора енергије, председник Плевнелијев је нагласио да је Софија увелико напредовала у постизању жељених параметара. Али упркос томе, Бугарска је и даље у кругу земаља централне и источне Европе за које су зацртани циљеви западних земаља о смањењу штетних емисија угљен диоксида исувише амбициозни и као такви они ће изложити ризику њихове привреде које углавном зависе од индустрије угља.
На самиту је постигнут известан напредак и компромис. Постављен је амбициозни циљ да до 2030. године удео тзв. „зелене енергије“ у земљама чланицама Заједнице достигне макар 27 одсто енергетског микса. Лидери ЕУ су постигли договор и о смањењу штетних емисија угљен диоксида до 2030. за најмање 40 одсто у односу на ниво из 1990. године, као и да се енергетска ефикасност повећа за 30 одсто. Али као што је и Херман ван Ромпеј истакао, немају све земље чланице исте могућности за постизање зацртаних циљева, стога ће свака земља деловати сходно свом капацитету и могућностима.
У вези са питањем природног гаса, учесници самита су се договорили да уједине своје напоре за реализацију кључних пројеката од заједничког интереса, међу којима је као посебно важан издвојен конкурентни "Јужном току" пројекат "Јужни гасни коридор" који ће Европу снабдевати плавим горивом из Каспијског региона и са Блиског истока.
У позадини добрих и амбициозних намера ЕУ, око којих су се сложили званичници земаља чланица у Бриселу, реално стање у Бугарској када је у питању природни гас није тако ружичасто. Зима већ увелико куца на врата, а према подацима недавног истраживања ЕК, Бугарска ће бити међу најпогођенијим земљама уколико Москва и Кијев не постигну договор о испорукама гаса и Русија заврне славине у јеку зиме. Бугарска зависи 90 одсто од руског гаса, а залихе које земља има биће довољне за нешто више од месец дана.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..