Комисија за отварање досијеа бивших тајних служби представила је нови у серији документарних зборника "Из архива бивше Државне безбедности" који носи наслов "Државна безбедност и "непријатељске" радио станице". Четрнаесто издање укључује документе у којима се описује делатност западних радио станица, које је народна власт жигосала због тога што ерозирају ауторитет и темеље социјалистичког поретка у земљама Источног блока. Бугари који су радили у "пропагандним централама", како их је називала Државна безбедност, били су квалификовани као "издајице домовине" и "непријатељски емигранти", а свако ко их је слушао чинио је "морални прекршај".
Према Екатерини Бончевој, члану Комисије за отварање досијеа, у архивима бивше ДБ има података о 20 "непријатељских" радио станица чије су фреквенције покривале територију Бугарске. Судећи по документима, ДБ је показивала највећи оперативни интерес за шест радио станица – "Горјанин", "Христо Ботев", Би-Би-Си, "Слободна Европа", "Дојче Веле" и "Глас Америке":
"Према ДБ циљ ових радио станица је био да поткопају социјалистички поредак, да морално и политички деградирају народ и рестаурирају буржоаско-капиталистички поредак. Однос према свакој од њих био је диференциран. Водећа у "непријатељској" пропаганди свакако је била "Слободна Европа", тако да је према ДБ она била "најнепријатељскија" од свих, јер је пропагирала буржоаски начин живота, дискредитовала БКП и њену руководећу улогу, подстрекивала на различите провокације, рачунала на реакционарне елементе у Бугарској. И пошто је "Слободна Европа" била једна од најопаснијих за режим радио станица, према њеним новинарима примењиване су и тзв. "мокре наруџбине". У једном документу из 1970. године који је објављен у зборнику, на два места се истиче да се мора приступити физичкој ликвидацији објекта. Спомиње се и име "објекта" - Тодор Жеков, коме је у Бугарској изречена смртна казна, па је стога требало да буде и извршена. Како у документима о "Слободној Европи", тако и у документима о Би-Би-Сију има података о делатности писца емигранта Георгија Маркова. У њима се спомиње његова рубрика "Контакти" и њен штетан утицај на народ."
Да би се прекинуло "озрачивање" Бугарске непријатељском пропагандом, ДБ је примењивала тзв "диференцирани приступ" селективног или потпуног заглушивања одређених радио станица које су емитовале на кратким таласима. То је пре свега зависело од садржине емисија. Било је периода када је чујност била добра, али за време догађаја какви су рецимо били ови у Чехословачкој 1968., емисије су у потпуности заглушиване. Приступ према Би-Би-Сију био је знатно блажи, јер се сматрало да је његова пропаганда "добронамерна". Што се тиче "Дојче Веле", према тој радио станици примењивана је политика дискредитовања, пошто је изазивала антисовјетска расположења. Поред заглушивања непријатељских радио станица ДБ је убацивала своје агенте међу њихове новинаре, настојећи да ствара неповерење. Акције ДБ против непријатељских радио станица координисане су са КГБ-ом и тајним службама других земаља социјалистичког блока. У ту делатност улагана су огромна средства. Зато што је, према речима медијског експерта проф. Георгија Лозанова, од свих медија једино радио могао да прескочи информациону завесу и да продре у социјалистички блок:
"Знали смо да нас од осталог света дели информациона завеса, али нисмо знали шта се крије с оне стране завесе, и какав је глас који допире до нас. Слушати тај глас с оне стране света, макар и заглушен, било је донекле романтично. А истина је да је ДБ прогањала све оне који су слушали "непријатељске" радио станице. Међутим, не би требало да разматрамо све те документе из архива ДБ као историју оног друштва. Они бележе једино историју Државне безбедности и онога што су тадашње тајне службе желеле да учине."
Превела: Катарина Манолова
Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..
На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..
Једног хладног новембарског јутра 1917. године, у јеку Првог светског рата, из базе код Јамбола полетео је цепелин L59 ка Танзанији. Циљ лета била је испорука муниције и других материјала немачким војним јединицама које су се у том тренутку налазиле на..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..