Прошлонедељне консултације партије ГЕРБ (која је победила на одржаним 5. октобра превременим изборима) са осталим парламентарним политичким формацијама о састављању нове владе нису донеле категоричан одговор на питање каква ће бити конфигурација новог кабинета. Ове недеље предстоје сусрети на нивоу лидера са десним Реформаторским блоком, националистима из Патриотског фронта и са две леве формације – највећом - БСП и најмањом - АБВ.
Неочекивано за јавност, пошто није званично најављен, у уторак увече одржан је нови сусрет лидера ГЕРБ-а и Реформаторског блока. Резултат је био зближавање позиција у погледу потписивања коалиционог споразума. Претпоставља се да ће највероватније Патриотски фронт бити трећи партнер у влади, која ће на тај начин имати већину од 126 гласова /код минималне већине од 121 гласа/. Рачунаће се на „ситуациону подршку“ од стране БСП и АБВ, али ће то постати јасно после нових консултација. Идеја је да остале парламентарне формације - ДПС, „Атака“ и Бугарска без цензуре буду изоловане када је реч о доношењу одлука у новом Народном собрању. Најреалнија варијанта за састав нове владе у оквиру тог парламента је управо конфигурација ГЕРБ, Реформаторски блок и Патриотски фронт, изјавио је у интервјуу за Радио Бугарска Тома Биков из Института за десну политику:
„То не мора да значи да ће се баш ова варијанта и остварити. Проблеми би могли да настану због нестабилности једног таквог управљања. Аритметика показује да би владајућа већина могла да рачуна на 126 посланика. За нормално функционисање једне владе потребан је бар 121 посланик. Имајући у виду да су Патриотски фронт и Реформаторски блок предизборне коалиције, а уз то - нису монолитне, јер у њих улази више партија, то чини прилично несигурном подршку тих посланика, на којима ће се иначе држати влада. Ја не гајим никакве сумње да ће овог тренутка нова влада добити широку парламентарну подршку, без обзира на то каква ће бити владајућа коалиција. Проблеми ће настати када ова влада преузме управљање, када почне да подноси законске предлоге у парламенту, када се приступи решавању тешких проблема. Тада ће ова подршка знатно опасти. Моје је мишљење да ако ће ипак доћи до ванредних избора, онда је боље да се то догоди одмах – већ у јануару или фебруару 2015., уместо за годину дана, када ће земља бити још нестабилнија.“
„Мислим да је читав тај преговарачки процес о састављању нове владе прилично фасадан, неискрен и неистинит. Не постаје јасно која су и каква заправо овлашћења преговарачких тимова, да би договарали позиције о формирању нове владе - сматра политиколог др Борис Попиванов, предавач на Софијском универзитету „Св.Климент Охридски“. - У том смислу догађаји предстоје. Али је још 5. октобра увече, након избора, на својој импровизованој конференцији за новинаре лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов довољно јасно навео правце којима намерава да се креће. Не види директно учешће ДПС и БСП, јер му његова партија то неће дозволити. Предложио је осталим партијама да виде свој резултат, па тек онда да формулишу своје претензије. У том контексту он је изјавио да је „најстрашнији сценарио“ сасвим могућ, а он гласи „нови ванредни избори“. Најстрашнији је он не толико за њега, колико управо за мале формације. Оне не би могле бити сигурне да ће на једним новим изборима крајем децембра или почетком јануара поново остварити исте резултате и прећи изборни цензус. Ако је тачна метафора о „увртању руку“ коју у вези са партијом ГЕРБ помињу из редова Реформатоског блока, онда тачно је и то да ГЕРБ може увртати руке мањим партијама, говорећи да је њихово учешће у једном будућем парламенту проблематично и због тога не би требало да имају било какве претензије.“
Превод: Катарина Манолова
Лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов мора јасно одговорити да ли ће удаљити Дељана Пеевског из свог окружења и вратити се европском путу Бугарске, или ће наставити сарадњу с Пеевским и водити земљу у правцу диктатуре коју Пеевски тренутно покушава да изгради,..
„Северна Македонија још није усвојила неопходне измене како би у Устав укључила припаднике других народа који живе на њеној територији, као што су Бугари.“ Ово се наводи у извештају о проширењу ЕУ, који су представили европски комесар за проширење Оливер..
Кирил Петков, копредседник партије „Настављамо промену“, изјавио је за Нову ТВ да још увек немају одговор политичке партије на предлог да се у новом 51. сазиву Парламента успостави санитарни кордон око ДПС – Нови почетак. Он је нагласио да одговорност..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..