Иако више Ивајло Калфин није посланик у Европском парламенту, Савет председника посланичких група у Европском парламенту је потврдио његово учешће у Високој групи ЕУ за сопствене ресурсе (High-level group on EU “own resources”). Њоме руководи бивши комесар у Европском парламенту и премијер Италије Марио Монти, а укључује по 3 представника три водеће европске институције: Комисије, Савета и Парламента. Поред Ивајла Калфина из Бугарске, који је био преговарач за буџетски оквир 2014-2020, представници Европског парламента су још Ален Ламасур из Француске – бивши министар и председник Одбора за буџет Европског парламента и Ги Верховштат из Белгије – председник посланичке групе АЛДЕ и бивши премијер Белгије. Предстоји да буду потврђени и представници осталих институција. У Високој групи ЕУ за сопствене ресурсе свакако ће учествовати и Кристалина Георгијева, која је предложена за комесара за буџет. На тај начин Бугарској се пружа шанса за допринос једном веома важном и тешком задатку – реформи буџета ЕУ.
"Група под руководством Монтија настала је као последица преговора о буџетском оквиру за период 2014-2020. г. у циљу истраживања могућности финансирања ЕУ буџета и побољшања система како би он постао поштенији, транспарентнији и демократичнији - рекао је у интервјуу за Радио Бугарска Ивајло Калфин. - Током ових преговора постало је јасно да се европски буџет, за разлику од државних буџета, формира на један изузетно занимљив начин, наставио је Калфин. У ствари, утврђују се расходи европског буџета, а о приходима одлучују земље чланице. Финансирање европског буџета је из националних доприноса чланица. У условима кризе, као што је последњих година, сасвим очекивано земље чланице смањују износ доприноса европском буџету. На овај начин европске политике постају тешко спроводиве. Наша идеја је да први пут у историји ЕУ у "Светињи над светињама прихода" учествују Европски парламент и Европска комисија и заједно да размотримо не које су могућности повећања европског буџета, већ како да се смањи његова зависност од националних буџета. То подразумева сагласност земаља чланица да имају мања овлашћења приликом формирања буџета. Лидери држава чланица Заједнице прихватају да учествују у реализацији грандиозних планова. Последњи план који је обећао нови председник Европске комисије, а чија се вредност процењује на 300 милијарди евра, везан је за мере опоравка европске привреде. Теоретски све то лепо звучи, али када дође до финансирања, нико не жели да издвоји средства. Желели бисмо да то избегнемо како би се повећало поверење у европске институције."
Ивајло Калфин је убеђен да ће ове идеје бити и у корист Бугарске: "Ми добијамо знатно више него што дајемо као доприносе европском буџету. Скоро 4 одсто наше привреде чине европска средства. Независност буџета за земље попут Бугарске означава сигурност, предвидивост и могућност за реално разматрање политика којима би ЕУ помогла земљу. Тренутно Европска комисија касни са исплатом средстава у износу од 25 милијарди евра. Међу њима су и она намењена Бугарској чија су плаћања закаснела из различитих разлога. Бугарској је обустављена исплата средстава из Оперативних програма за животну средину и за регионални развој. Уколико европски буџет добије већу аутономност, ризик од кашњења исплата биће мањи. Други ефекат по Бугарску је теоретске природе. Јер смо закаснели са припремом оперативних програма и искоришћавањем средстава из буџета за нови програмски период. Аутономнији буџет означава више новца за бугарску привреду на време и подстицај нашег развоја. "
15. октобра у Бриселу је одржана трећа седница Групе под руководством Монтија. На њој је представљен први извештај Групе који би требало да званично буде усвојен у децембру ове године.
"Резултати извештаја показују да је европски буџет у свом тренутном облику последица компромиса и политичког притиска из последњих деценија. То га чини нестабилним. Када је европски буџет изложен ризицима то ће свакако негативно утицати и на националне буџете и европске политике. Дакле, први закључак нам је да се буџет мора променити сходно начину на који се формирају његови приходи. У извештају ће бити представљена анализа свих покушаја промене који до овог тренутна нису уродили плодом, као и шта бисмо могли да предузмемо како бисмо имали успеха на овом путу. Сматрам да овог пута имамо све шансе да овај покушај промене донесе добро грађанима Европе и не буде још један у низу компромиса."
Превеле: Албена Џерманова, Ајтјан Делихјусеинова
Непосредно пред почетак седнице Парламента, заказане за 11 часова, коалиција ГЕРБ-СДС отпочела је преговоре око будућих политичких корака у новом сазиву Парламента. Преговарачки тим, који предводи лично лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов, укључује и Рају..
Председник Румен Радев ће са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом у бугарском павиљону, у оквиру Конференције УН о климатским променама (СОР29), отворити енергетски форум, саопштила је прес-служба Председништва. На догађају ће бити размотрена..
Јуче је нови, 51. сазив Народног собрања почео са радом. Као и у последња три бугарска парламента избор председника показао се озбиљним изазовом пошто нико од два кандидата – Раја Назарјан (ГЕРБ-СДС) и Андреј Цеков (“Настављамо промену –..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..