Данас Европска унија скоро и да није заинтересована за пројекат изградње гасовода „Јужни ток“, коментарише у једном свом интервјуу шеф Комисије за енергетику Европског парламента Јежи Бузек. Увоз укапљеног гаса из Катара је једна од могућности за диверзификацију испорука те сировине. А украјинска информациона агенција „Униан“ прогнозира да избор ГЕРБ-а (партије која је освојила највише гласова на одржаним 5. октобра превременим парламентарним изборима у Бугарској) реално може да приведе крају планове о гасоводу. Рад на њему је замрзнут и на власт долази партија која иако подржава пројекат, инсистира на његовом потпуном усаглашавању са европским правилима, сматрају из украјинског издања.
„Јужни ток“ је гасовод који треба да диверзификује испоруке руског природног гаса Европи, заобилазећи Украјину – „камен у ципели“ гасног џина Русије.
У овој етапи Европска унија и Руска федерација упорно се држе својих ставова – Москва сматра да је гасовод међународни пројекат и не треба да испуњује европске захтеве. Брисел, међутим, очекује од Русије да поднесе захтев о искључењу из правила Трећег либерализационог пакета о отварању енергетских тржишта. Циљ је да унутрашње енергетско тржиште Европе понуди својим корисницима право избора међу појединим друштвима за дистрибуцију природног гаса и електричне енергије, што ће свим добављачима омогућити приступ тржишту. Али када – у времену и простору, нико на зна?
Азербејџан и Европа су дошли на своје – почела је реализација пројекта Јужни гасни коридор. Та скраћена варијанта амбициозног пројекта Nabucco треба да буде окончана 2019. године и укључује систем гасовода TANAP-TAP који крећу од азербејџанског гасног налазишта Шах-Дениз. Гас ће пролазити кроз територију Грузије и Турске како би достигао Грчку, Албанију и Италију. Реч је о годишњој испоруци 16 милијарди кубних метара плавог горива, 6 милијарди намењено је Турској и 10 – Европи.
Европа и САД које лансирају идеју о диферзификацији, а у ствари избацују Русију из извозног тржишта (иако је гас главна ставка њене економије), веома су задовољне. „Решење о отварању Јужног гасног коридора је прави пробој. За рачун његовог будућег проширења, коридор ће поседовати потенцијал да покрије до 20 одсто потреба Европске уније за гасом на дугорочном плану“, стоји још у прес-релизу Европске комисије.
На први поглед пројекат Јужни гасни коридор не прети Русији, јер ће испоруке азербејџанског гаса почети тек крајем 2019. г. и покриће свега 20 одсто потреба Европе за тим горивом. Међутим, то је површан приступ приликом оцене ризика са којима је суочена Руска федерација због једноставног разлога да се добављачима могу придружити као минимум Туркменистан и Иран, који пак је на другом месту по залихама гаса после Русије.
Осим тога, у даљој перспективи, мислим на блокирање пројекта „Јужни ток“ којим ће се Европа снабдевати руским гасом, идеја о пројекту Nabucco, са излазом ка Бугарској, Румунији, Мађарској и Аустрији, је апсолутно реална.
Перспективе за Бугарску су дивне – имаћемо гориво за грејање и после 2019. г. (свакако ко зна по каквим ценама) и више нећемо 100 одсто зависити од руског гаса. Говорим само о грејању, јер су нам упућене јасне сугестије – да смо ми једино туристичка дестинација. Нешто попут викендице Европске уније.
Превод: Александра Ливен
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..