Десетог октобра у булевару Јанка Саказова у центру Софије одржан је Фестивал фармерских пијаца. Циљ је био „популарисати предности директних продаја“. Звучи помало чудно популарисати нешто што постоји откако је света и века. Али смо ми, у Бугарској, за две деценије успели да протерамо сељаке са тржишта. И један од разлога била је неправилна примена строгих европских норми у погледу хране, које су обавезивале ситне фармере и занатлије да поштују скоро исте норме као и крупни произвођачи. И то не без лобирања управо великих пољопривредника. Док мале нико није ни питао. Током 25 година слободе, демократије и тржишне привреде нити су се ситни произвођачи организовали да отворе своје пијаце, нити је држава покушала да им помогне. Веровали или не, иницијатори промена су постали сами потрошачи, који су се удружили како би себи обезбедили приступ квалитетној храни.

Најзанимљивије је да су управо нове информационе технологије препородиле прастари облик директне продаје пољопривредних производа. Појавиле су се виртуелне мреже потрошача који су тражили произвођаче квалитетних, чистих намирница и обезбеђивали снабдевање њима. Једна таква мрежа „Хранкооп“ била је у основи отварања фармерских пијаца у четири највећа града Бугарске – Софији, Пловдиву, Бургасу и Варни. Не без финансијске помоћи ЕУ, чија нова Заједничка пољопривредна политика фаворизује управо тзв. кратки ланац испоруке, тојест са минимум посредника и на максимално кратком одстојању. Подстиче се стварање локалних тржишта где се нуде воће, поврће и други пољопривредни производи који су произведени на удаљености до 120 километара од пијаце.

„Одлучили смо да помогнемо стварање фармерских пијаца, које су по нама оно, што практично може да спаси малог и средњег произвођача сиромаштва, у којем живи већи део домаћих фармера - објашњава Ивајло Попов из еколошког удружења „За Земљу“. - А и ми попут свих људи желимо да једемо квалитетну храну. Да ли ће она бити биолошки сертификована или једноставно произведена на еколошки начин, није од великог значаја. Она ће свакако бити боља од хране коју купујемо у продавницама. Није случајно да нова Заједничка пољопривредна политика предвиђа стварање кратких ланаца испоруке различитих облика. По нама, прехрамбени кооперативи и фармерске пијаце диван су пример таквог приступа код нас.“

Уредба бр. 26 Министарства пољопривреде и хране о директним продајама пољопривредних производа, која је уосталом усвојена веома касно код нас – тек 2010. г., претворила се у право проклетство за мале фармере. Она је била посебно рестриктивна у погледу намирница животињског порекла. И практично није прорадила, изузев према произвођачима меда и јаја. Последња исправка те Уредбе од јула ове године најзад је помало променила ствари. Према Стојилку Апостолову, шефу фондације „Биоселена“, чињенице говоре саме за себе: „Током прве четири године после усвајања Уредбе регистровани су само три мала предузећа за прераду млека и меса. А од последње донете измене овог јула до сада регистровано је нових пет.“

Слична су и запажања Ивајла Попова. „Битно је и то да тренутно имамо списак фармера који желе да продају на нашим пијацама. Док смо их пре ми тражили и звали, сада они сами долазе.“

На фестивал фармерских пијаца у Софији су стигли произвођачи из суседних области. Већи део њих нуди био производе. Међу њима је и Златина Димчева из села код Мездре, која је донела џемове од егзотичног воћа какви су гоџи бери и физалис. „За сада ове фармерске пијаце су наша једина шанса да дођемо до клијената - каже она. - Конвенционална тржишта су за нас тешко приступачна. Наши производи који захтевају много више рада, нису конкурентни на масовном тржишту.“

Пчелар Никола Николов из Борована, у Врачанској области, је поред теглица са медом ставио и флаше са природним соковима. „Наши сирупи су са правим медом и лимуном, а не са штетним шећером и лимунском киселином - објашњава он. - Истина је да их можете чувати само у фрижидеру, али пак су невероватно укусни. Производимо сок од смокве, од нане, од зове. Наш пчелињак није велик и продајемо само на фармерским пијацама у Софији.“

Шазлин Бабикјан сматра себе аматером. Она сама израђује бомбоне, чоколаду и сирове торте, које продаје преко интернета. На фестивалу је учила малишане са 4-5 година како да праве бомбоне од здравих сировина. „Например, слаткоћу нам даје суво воће – хурме, смокве, кајсије, а спајамо их млевеним орасима, бадемима, кокосовим брашном, какаом. Показујем деци и како се добија чоколада, како изгледа плод какаа.“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Марија Димитрова-Пишо