Мада у ужурбаној свакодневици ретко примећујемо птице око нас, у пролеће и јесен лако се могу уочити велика јата миграторних птица која привлаче наш поглед. И ове јесени многи љубитељи природе су првог викенда у октобру уживали у посматрању птица селица које по традицији организују огранци BirdLife International-а у Европи и централној Азији – глобалне организације за очување птица, њихових станишта и биолошке разноликости. Милиони птица селица напуштају Европу како би одлетеле до својих зимовалишта у Африци. Ове године је највише догађаја - њих 150, организовано у Холандији. Највише учесника у њима – 5.334 особе, било је у Швајцарској, а највећи број птица – 1.052.681 примерак посматран је у Холандији. У Бугарској су посматрања птица организована у 11 градова.
„Посматрано је скоро 2.000 птица 70 различитих врста -рекла је за Радио Бугарска Теодора Петрова из Бугарског удружења за заштиту птица /БДЗП/. Према проценама наших колега у целој земљи, најбројнији су били обични галеб (Larus ridibundus), велики корморан вранац (Phalacrocorax carbo) и чавка (Corvus monedula). Обично у ово доба јата птица селица мигрирају на југ тако да се може видети много занимљивих примерака. У претходним годинама, међутим, било је више посматрања птица. Можда због хладнијег времена многе од њих су пожуриле да што пре стигну у топле крајеве. Али, овде није толико важан број птица колико прилика да испричамо људима о чуду миграције, о проблемима и изазовима са којима се данас птице суочавају због интензивне људске активности која понекад нарушава њихова природна станишта. Да испричамо људима како могу са мало средстава и својим скромним доприносом заиста да промене ствари на боље. На пример, постављањeм кућице или хранилице за птице током зиме, чиме би помогли онима које су најраспрострањеније код нас да преживе.“
Међу посматраним птицама ове године било је, наравно, и неких веома ретких примерака, јер, као што је познато, Бугарска је међу европским земљама које имају највећу разноврсност птичијих врста. Код нас је забележено око 430 врста птица, од којих су многе врсте ретке или угрожене нестанком на континенту, па чак и у светским размерама.
„У угрожене врсте које су ове године посматране, спадају кудрави пеликан (Pelecanus crispus/, патка њорка /Aythya nyroca/, орао белорепан /Haliaeetus albicilla/ и кашичар (Platalea leucorodia). Посебно становници црноморских градова имали су прилику да доживе многе узбудљиве тренутке. Део иницијатива је одржан у заштићеном пределу „Пода“ у близини Бургаса, где је место у Европи са највише птица по јединици површине. Тамо су љубитељи природе извршили изузетно занимљива посматрања.“
Јесен је доба када нашу пажњу посебно привлаче и једна друга крилата, али много тајанственија створења – шишмиши. Европска ноћ слепих мишева која је први пут обележена 1990. године у Француској и Пољској, данас се организује у више од 30 земаља, међу којима је и Бугарска. При томе, овде није реч о једној ноћи, него о низу ноћи слепих мишева током септембра и октобра које имају за циљ да подигну свест људи о јединственом начину живота и великом значају ових неугледних и мање познатих прототипова Бетмена.
У Бугарској постоји највећа разноврсност слепих мишева у Европи јер се у земљи сусреће 35 од укупно 37 врста познатих на Старом континенту. А у Деветашкој пећини живи трећа по значају у Европи колонија шишмиша која броји око 40 хиљада јединки. „Међутим, код нас се још увек мало зна о летећим мишевима који живе у мрклом мраку“, каже Нија Тошкова из Центра за истраживање и заштиту слепих мишева у Националном природњачком музеју /НПМ/ при Бугарској академији наука. Зато је већина манифестација у Бугарској, везаних за Европску ноћ слепих мишева, првенствено усмерена на децу. Заједно са њима научници праве оригами шишмише, забављају их цртањем лица, спремају слаткише у облику Бетмена. „Слепи мишеви нису деци међу омиљеним животињама, јер нису типа „плишане играчке“, али када им покажемо фотографију шишмиша у крупном плану, она виде да су и ове животињице паперјасте и симпатичне и одмах мењају однос према њима“, каже Нија Тошкова. Она такође додаје да има много занимљивости о овим створењима које нису познате широј публици:
„Рецимо, слепи мишеви се хране огромним количинама инсеката и на тај начин регулишу количину штеточина у пољопривреди, а спасавају нас и од комараца које такође једу. Мало позната је чињеница да међу шишмишима има таквих који опрашују биљке. Они опрашују какао биљку и захваљујући и њима, можемо да једемо чоколаду. Без слепих мишева не би било текиле. Плава агава, биљка коју они опрашују, главна је сировина од које се прави традиционално мексичко алкохолно пиће.“
Присутно је доста предрасуда везаних са сиве „летеће мишеве“ које оптужују за вампиризам. Међутим, од укупно 1.300 познатих врста у свету, постоје само 3 које пију крв. „Таквих слепих мишева нема у Бугарској, али и поменуте три врсте нису страшне, с обзиром да попију врло мало крви – свега неколико капи од животиње на коју слећу, обично крупне рогате стоке“, рекла је Нија Тошкова.
Превела: Марина БекријеваФотографије: wikipedia.org
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..