Ове недеље партија ГЕРБ која је освојила највише места у 43. сазиву Народног собрања, одржава консултације са осталих седам политичких формација у парламенту. Као што смо очекивали, преговори са БСП су завршили без договора о коалицији. Не само зато што су из ГЕРБ-а изјавили да није могућа широка коалиција са социјалистима, слично онима у неким европским државама, него и због велике разлике у броју посланичких мандата, што би, по њима, довело до нестабилног управљања. После преговора се показало да се основни приоритети две партије уопште не поклапају. Испоставило се такође да застрашујуће расте број питања о будућој влади Бугарске.

У интервјуу за Радио Бугарска доцент Антониј Галабов, професор политикологије на Новом бугарском универзитету, прогнозира:

„За мене најбоља варијанта је састављање програмске владе са јасно дефинисаним програмом и роковима управљања. Мандатар треба да буде партија ГЕРБ и влада треба да ужива јасну партијску подршку. Таква је формула помоћу које ћемо избећи ризик од нових превремених избора и одговорићемо на тешка питања која доводе у сумњу квалитет живота бугарских грађана већ идућих месеци. Нажалост, ГЕРБ одређује структуру преговора о састављању владе и не размишља о формирању трајне парламентарне подршке приликом предстојећег доношења одређених решења. Реч је пре свега о ребалансу буџета и новим државним задужењима која ће га обезбедити; о заузимању јасног става у погледу Корпоративне трговинске банке и неутралисању тог огромног ризика по наш банкарски систем; о изради буџета за идућу годину који треба да буде поднет на разматрање Народном собрању до 30. новембра ове године. Дневни ред је јасан и управо он треба да буде тема преговора. Уместо тога се воде опште прелиминарне консултације о додирним тачкама, о реформама, које могу да потрају од 6 месеци до 6 година. Чини ми се да ће ова прва недеља проћи пре свега у знаку изјашњавања ставова. А да би ти ставови били јасни у предизборној кампањи, сада би партије могле да их једноставно усагласе.“

Природно би било да владу формирају десничарске снаге ГЕРБ, Реформаторски блок и Патриотски фронт. Тај став Антонија Галабова дели и проф. Петар-Емил Митев, шеф Института за социјалне вредности и структуре „Иван Хаджијски“:

„Може да се укључи и лева партија АБВ. Ја то не искључујем, јер су односи између лидера ГЕРБ-а Бојка Борисова и лидера партије АБВ Георгија Прванова (који је био председник Бугарске од 2002. до 2012.) различитији од оних Борисова са бившим лидером социјалиста Сергејем Станишевим. Присталице те нове политичке формације могу да прихвате сличну сарадњу, за разлику од оних БСП-а. Свакако, могуће је и да дође до одржавања нових превремених избора. Нема гарантија да ће независно од свог формата, коалиција бити стабилна.“

Према проф. Петру-Емилу Митеву, треба успоставити сагласност по темама, које је споменуо доцент Галабов, додајући и ону о здравству. „Бојко Борисов је упорно бежао од ње, јер је везана за доношење непопуларних мера. Али сада већ нема куд да бежи“, казао је професор.

Дан пре консултација са Покретом за права и слободе које почињу данас, лидер ове партије Љутви Местан је изјавио да она одустаје од учешћа у власти, али ће подржати једнопартијску мањинску владу странке ГЕРБ. Он је уједно упозорио да постоји опасност од нарушавања стабилности земље, уколико у нову владу уђу крајње националистичке формације, истичући да је то још гора варијанта од нових парламентарних избора до краја ове године.

„То није новина - рекао је проф. Митев. - Местан је исто изјавио и пре избора. Покрет за права и слободе тражи саучесништво и ГЕРБ ће бити у зависности од ове партије. То значи да Бојко Борисов неће успети да изгура њене представнике са положаја које заузимају, нити да угрози њихове економске интересе.“

„Став Покрета за права и слободе непосредно пре почетка консултација са партијом ГЕРБ је вишезначан - сматра доцент Галабов. - Дакле, ми улазимо у одлучујућу фазу ових консултација. – Уколико се не промени геометрија преговора и ако се она не фокусира на врло кратак дневни ред до пролећа наредне године, може бити угрожено постизање заједничке сагласности. И  ГЕРБ и Покрет за права и слободе су изјавили да нико од њих не жели да заједно управљају из више разлога. Према ономе што су сами бирачи ГЕРБ-а одредили, први коалициони партнер не може бити Покрет за права и слободе. Ситуација се погоршава. Алтернатива на коју Покрет за права и слободе подстиче ГЕРБ је да, поред формирања једнопартијске мањинске владе, покуша да тражи координацију и сарадњу са коалицијом Бугарска без цензуре. Изгледа да то више одговара партији ГЕРБ, уколико би могло да смири напетост везану за крајњи национализам, али, с друге стране, отвара и друге веома тешке дилеме пред будућим управљањем странке ГЕРБ и коалиција Реформаторски блок и Бугарска без цензуре.“

Превод: Александра Ливен, Марина Бекријева

Фотографије: БГНЕС