Према проучавању Фондације ЕУ за истраживање квалитета живота Бугарска је на последњем месту у Унији по висини доходака.Бугари су са најнижим примањима у Европи, али с друге стране и продуктивност рада је најнижа.Око 30% запослених живи испод прага сиромаштва.
Просечна годишња зарада у Бугарскојизноси скоро 6.200 евра. У ту суму спадају како плата запосленог тако и доприноси које уплаћују послодавци. Свако четврто домаћинство код нас живиса мање од 60% просечног дохотка за земљу. У ЕУ то важи за свако шесто домаћинство.
ИспредБугарске по просечном годишњем дохотку су Румунија, Латвија, Литванија и Пољска. Тамо је просечна годишња зарадаиспод 10.000 евра. На врху ранг-листесуНорвешка, Луксембург, Белгија и Данска– тамо јепросечна годишњазарада скоро 60. 000 евра, или преко девет пута већаод онога што зарађују Бугари.
Што се тиче продуктивности рада, у 2012. годинисваки Бугаринје својим радомизрадио скоро 12.000 евраБДП-а, а у Норвешкој, где је продуктивност највећа, на сваког запосленог отпада 145.000 евра БДП-а. У Луксембургуова сума износи 117.000 евра. Према најновијим званичним подацимапродуктивност рада расте за1,7% на годишњој бази. Код нас сваки радникизради у просеку 6,7 евра на час, док је крајем четвртог кварталапрошле годинеизрађивао 8 евраБДП-а.
На позадини те не баш ружичасте слике ипак би се могло рећи да су и трошкови живота и ниво цена у Бугарској знатно испод европског просека.Неки експерти наводе да су цене роба и услуга код насза скоро 60-70% ниже него у развијеним земљама ЕУ. То се пре свега односи на цене робе широке потрошње, јавног транспорта, горива, а такође некретнина и најмова.
Превела: Катарина Манолова
Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..