Данас, 5. октобра Бугари гласају за 43. Народно собрање. Поред свега осталог, то је добра прилика да се присетимо првих парламентарних избора у слободној Бугарској, на којима су кључну улогу одиграли… пасуљ и кукуруз.

Израда првог устава земље поверена је Уставотворној скупштини која је сазвана 10. фебруара 1879. године у старој престоници Трнову. То је прво Народно собрање Бугарске после Руско-турског рата 1877-1878. године који је донео земљи ослобођење од османске владавине. Те далеке 1879. године одабир кандидата за народне посланике урађен је помоћу зрна пасуља и кукуруза. Разлог је баналан – писмених Бугара је у оно време било доста мало. Градитељи младе кнежевине позајмили су ову идеју од древне Грчке, колевке демократије, где су избори одржавани помоћу бобица пасуља.

Кандидати за висок положај окретали су своје шлемове, а народ се изјашњавао тако што је у њих пуштао бобице пасуља. Онда су бројали прикупљена зрна и тај који је сакупио највише зрна у свом шлему био је победник. Било је то прво тајно гласање у историји човечанства. „Наши преци су учинили корак даље у развоју тог система гласања - каже истраживач бугарске парламентарне историје, писац Росен Тахов. - Они су поред пасуља додали и кукурузна зрна – за негативне гласове, да би било потпуно јасно ко улази и ко остаје изван парламента. Иначе, баш као и данас, и у прошлости се дешавало да грађани укажу поверење не баш најдостојнијим својим представницима.“

Росен Тахов наводи као пример Иванча Хаџипенчовича из Рушчука:

„Иванчо Хаџипенчович је човек, који је својим потписом потврдио смртну казну апостола слободе Васила Левског. Био је члан судске комисије у 1872-73. години. То није сметало његовим суграђанима рушчуклијама да га после Ослобођења као „најзаслужнијег“ ипак изаберу за свог делегата у Уставотворној скупштини. Тако да је потпис Иванча Хаџипенчовича положен испод два документа у бугарској историји – испод смъртне пресуде Васила Левског и испод Трновског устава. Да би сличне срамне појаве заувек остале у историји, сви ми Бугари морамо се заложити за промену политичког система у Бугарској.“

Према Росену Тахову, наша парламентарна историја обилује примерима демагогије и популизма који нису страни ни данашњим изабраницима народа:

„Колевка демагогије је опет древна Грчка. А отац бугарске демагогије је Михаил Такев, политичар Демократске странке у давној прошлости. Дотични господин допутовао је у неко село и шта би друго него да одржи предизборни говор. И почео је да једно за другим ређа обећања, излизане фразе и шарене лажи. А за крај је са помпом најавио да ће подићи у селу дуг и широк мост. Један од сељака окупљених на тргу није издржао и довикнуо му је: „Али господине Такев, па ми немамо реку!“ На то је Михаил Такев без трунке срама додао: „Будите без бриге господине сељаче, и реку ћемо да вам доведемо.“

Дешавало се, као што се и данас дешава, да се избори добију на не баш поштен начин.

„Ево како је један изабраник народа добио на изборима далеке 1908. године – каже Росен Тахов. - Име му је Антон Франгја – адвокат и политичар Прогресивне либералне странке, касније и министар. Његов ривал на изборима био је Стојан Михајловски – познати бугарски књижевник и јавни радник, председник Врховног македонско-једренског комитета, кандидат Земљорадничке партије. Обојица су отишли на предизборни скуп у Новој Загори. Са балкона једне зграде у центру града Стојан Михајловски је одржао двочасовни говор. Као француски ђак он је надахнуто говорио о принципима демократије. Почео је још од древне Грчке, прошао кроз Рим и завршио поклицима: Vive la république ! Vive la démocratie !(Живела република! Живела демократија!) Непознате речи одјекнуле су пред окупљеним мноштвом – сељацима из оближњих села, доведених скоро насилу. Франгја се са своје стране обратио сељацима речима: „Јесте ли чули шта је овај рекао? Опсовао ме на влашком“. Поверовали су му, па је тако Антон Франгја освојио изборе.“

Понекад се у парламент улази и овако – ударцима испод појаса. За време избора у Бугарској коришћени су и неки други инструменти каже Росен Тахов:

„На почетку је било тзв. „батинаштво“. За време изборне кампање за треће - Велико народно собрање, неки мишићави мушкарци шетали су тамо-амо са неким батинама, на којима је било написано: УСТАВ. Собрање је сазвано у Свиштову и изгласало ванредна овлашћења кнезу Александру Батенбергу који је суспендовао Устав. Међутим, батинаштво је преживело своје време, више се нико не служи батинама када су избори. Други инструмент који је опстао и дан данас је - демагогија, о којој сам већ нешто рекао. Она је вечна. Трећи су ромски гласови. И тај инструмент користи се од памтивека. Први пут га користи Никола Сукнаров, посланик Либералне странке. Сетимо се и нашег великог писца Алека Константинова, који је на ту тему написао фељтон „Угасите свеће“. Инспирисао га је оснивач Народне странке Константин Стоилов, који је у два наврата био премијер Бугарске. Пошто је постојала опасност да изборе добије његов политички ривал, Драган Цанков, Стоилов је послао телеграм у Белу Слатину следеће садржине: „У крајњем случају угасите свеће и урадите шта треба“. То је такозвани „морални утицај“. Константину Стоилову припадају и следеће речи: „Влада која је на власти, има право да врши морални утицај на своје бираче.“

Превела: Катарина Манолова