Да ли су биткојни, дигитална валута, прави новац и да ли је он у стању да замени стандардни новац - око тога се још увек ломе копља, а о будућности те валуте увелико се сумња јер се мисли да је опет реч о неком спекулативном балону као што је била електронска привреда пре неколико година. Опрезност државних органа према тој новотарији као средству плаћања сасвим је оправдана, јер се оно не уклапа у до сада познате и имплементиране мерe регулације и контроле, нити се подређује законима стандардних девизних тржишта. Све то не смета биткојнима да стичу све већу популарност, а у виртуелној мрежи откривамо нове могућности за њихову употребу. То је заправо само још једна врста електронског новца који нема књижни или пластични еквивалент којим можемо да закључујемо реалне трговинске послове или да плаћамо у трговачким објектима.
Бугарска се такође уклопила у модерни тренд. Почетком лета је утемељена Бугарска биткојн асоцијација /ББА/, у којој чланују како физичка, тако и правна лица. Њен циљ је да подстиче и легализује овај нови начин плаћања. Међу оснивачима Асоцијације је Павел Чорбаџијски – доживотни члан Bitcoin Foundation који се од 2011. г. наовамо активно бави промовисањем глобалне валуте. По његовим речима, Бугарска биткојн асоцијација ће помоћи држави у усвајању и тумачењу Bitcoin-а у правној пракси. Асоцијација ће бранити права корисника Bitcoin и осталих криптовалута.
До биткојна није лако доћи, ако рецимо одете у банку или мењачницу, нећете моћи да купите виртуалну валуту. За већину људи то је још увек прави технолошки подвиг, јер захтева познавање стручних и специфичних софтвера и поседовање висококвалитетног хардвера. Фанови и инвеститори у дигиталну валуту у Бугарској пронашли су решење и за овај проблем тако што су поставили биткојн банкомат у Софији. Уместо готовине он издаје биткојне. За месец дана колико ова машина ради она је продала виртуални новац у вредности око 5.500 евра.
Макар и приступачнији, биткојни и даље имају ограничен домен примене. Многе државе света, укључиво и највеће интернет продавнице још увек показују противречан однос према дигиталном новцу и не желе да га примају. Ова опрезност постоји и у Бугарској где има малобројних продавница, које тргују биткојнима. Битно је да их уопште има – то су ресторани, продавнице електричних апарата, хотели – за сада их има педесетак. Министарство финансија које слови за конзервативну институцију званично је упозорило пореске обвезнике да треба платити порез и на доходак од трговине биткојнима.
Бугарска је мала земља, док су биткојни светска валута. Према томе њихова судбина ће зависити од великих тржишта и инвеститора, којима пет година постојања биткојна није довољно јак аргумент у прилог подстицања употребе те валуте.
Превела: Ана Андрејева
Петар Ганев, виши економиста са Института за тржишну економију, најавио је за БНР представљање њиховог издања о бугарској економији под називом Бела књига „Откључавање раста: пут напред после избора“. „Треба да стремимо ка договору и усвајању буџета, а..
Током првих девет месеци 2024. године, Бугарска народна банка ставила је у промет додатних 11 милиона новчаница од 100 лева. Док је на почетку године у оптицају било преко 131 милион новчаница у апоену од 100 лева, крајем септембра тај број порастао је..
Тржиште некретнина у Бугарској остаје „замрзнуто“ на прошлогодишњем нивоу. Према подацима Националног удружења за некретнине, које цитира БТА, изузетак чине велики градови где се бележи раст броја купопродајних трансакција. Очекује се да ће до краја..