Председник једне мале сеоске општине у Бугарској обећао је необичну награду, двособни стан, жени из те општине која би се удала за лекара и успела да наговори мужа да професију практикује у том селу које има 970 становника. То је, наравно, шала, али она показује један од највећих проблема са којим се суочава систем здравства у Бугарској – мањак лекара.
„Кад би било награде за заслужне мигранте, свакако ће је освојити неки бели мантил. Кроз призму миграције лекара прелама се тема о целокупној бугарској миграцији“. „Одлив белих мантила“ је тема извештаја доц. Ане Крстеве са Новог бугарског универзитета, са којим она учествује у раду научне конференције у организацији Института за етнологију и фолклористику Бугарске академије наука под насловом „Бугари у иностранству, странци у Бугарској: институције, организације, живот заједништва“.
„Ако миграција лекара фокусира погледе свих, разлог томе је једногласно признање да она, због четвородимензионалног карактера свог социјалног значаја, представља незаобилазни чинилац друштвеног развоја - рекла је у интервјуу за Радио Бугарска доц.Ана Крстева - Прва димензија је професионална. Лекари су део висококвалификованих миграната и појаве одлива мозгова. Друга је економска. У развијеним земљама удео здравственог сектора је значајан, са трендом раста. Трећа димензија је хумана. Мало је занимања чији је рад у служби заједнице од таквог круцијалног значаја. Четврта димензија је демократичне природе. „Лекари без граница“ је међународна организација од великог угледа, која се бави хуманитарним радом у свим крајевима света. Бугарски медицински радници такође имају јасан грађански став. Још у првим годинама транзиције видели смо их међу најактивнијим актерима политичких промена. Све то мобилност лекара, коју називам „миграцију белих мантила“, чини толико кључним фактором. Он предодређује многе специфичности бугарских миграција“.
Лекари исто као и Бугари других професија постају у све већој мери мобилни. Политичке елите описују миграцију лекара као губитак висококвалифкованих кадрова, инвестицију у образовање људи која се не исплати јер је земља донатор системима здравства развијених европских држава, и не само њих. Када лекари одговарају на питање зашто одлазе из Бугарске, они помињу одсуство признања, професионалног потврђивања, доходака достојних медицинских радника. Према доц. Крстевој, постоје две тачке гледишта:
„С једне стране је тачка гледишта државе, а с друге – грађана који су ствари преузели у своје руке. Неспособност бугарске елите да протумачи велики одлив лекара као критику политике коју спроводи показује њену кратковидост. Ове године на званичној церемонији уручивања диплома Медицинске академије у Софији најбољи дипломант је изјавио: „80 одсто младих лекара жели да се професионално афирмише у иностранству“. То је израз недвосмислене критике запостављања те проблематике од стране бугарске елите.“
Док се домаћи политичари жале на неповољне околности, лекари се опредељују за разне иновативне облике мобилности, каже доц. Крстева:
„Навешћу један пример: неки лекар који има ординацију у једном од најпрестижнијих квартова Париза, од неколико година је отворио у сарадњи са својим колегом који има ординацију у Немачкој, клинику у Бугарској. Француски лекар недељу дана ради у Бугарској, а три недеље – у Паризу. Његов немачки колега постигао је баланс – две недеље ради у Бугарској и две - у Немачкој. Описано терминима миграционих теорија то би био синоним за космополитски живот. Има лекара који мобилни капитал претварају у финансијски. Они напуштају земљу на одређено време и налазе добар посао у иностранству. Затим се враћају и новац уштеђен у иностранству, инвестирају у Бугарској.“
Ана Крстева је категорична да је најбитнији узрок мобилности лекара одсуство признања, тек онда у ту причу долази новац.
Превела: Ана Андрејева
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Под куполом софијског Ларга данас и сутра одржава се кампања против уличног узнемиравања под називом Stand Up, саопштено је из Регионалног историјског..
Град Плевен испратиће 2024. годину у свечаном духу, отварањем Божићног града и организовањем сусрета са Деда Мразом. Овогодишњи празнични програм, у..