Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Повећан прилив избеглица из Сирије у Бугарску

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Последњих месеци прилив избеглица у Бугарску се повећава. Само протекле суботе и недеље у Софији је задржано преко 100 илегалних емиграната. Већина њих је из Сирије. Из Агенције за избеглице наводе да је у септембру број избеглица које су прешле нашу границу био двоструко већи у односу на јун ове године. У септембру је регистровано 1.088 људи, али је њихов број у сталном порасту.

То изазива забринутост да се ближи тренутак када ће смештајни капацитет специјализованих центара бити препуњен. Тренутно је број избеглица које долазе у нашу земљу много већи од броја оних које одлазе из Бугарске. До краја ове године сасвим је могуће да њихов број премаши 6.000 – колики је, у ствари, смештајни капацитет центара код нас. И даље имигранти гледају на Бугарску само као на транзитну зону, због чега и не траже посао и могућности за интеграцију у друштво. Са којим се проблемима у вези са регистрацијом и смештајем илегалних имиграната суочава Државна агенција за избеглице? На ово питање одговара њен заменик председника Васил Врбанов:

„Агенција региструје проблеме, а избеглице, након што им буде одобрен статус постају део друштва и морају се у њега интегрисати. Проблем је што оне немају где да оду. Већина њих је потрошила новац да би платила шверцерима људи, а потом немају пара за смештај, што значи да морају остати у центрима за привремени смештај. Нагло расте број имиграната који су поднели захтев за одобравање азила или привременог азила који подразумева „својеврсни хуманитарни статус“. Међутим, сам поступак захтева време – најмање месец дана, што означава да ће дотична лица дуже боравити у регионалним центрима за привремени смештај. Знатан део избеглица жели да оде у земље западне Европе. Добили смо упите за преко 5.000 лица која су била регистрована код нас. Тешко је замислити шта ће се дести уколико бар половина избеглица буде враћено у Бугарску. Неће преостати ниједно место за нове избеглице, а њих ће неминовно бити. За разлику од прошле године када смо могли да прихватимо и сместимо 1.130 лица, сада су наше могућности много веће, а и услови живота у центрима за привремени смештај су побољшани.“

Након добијања неопходних исправа избеглице могу да у нашој земљи потраже посао. Међутим, за сада је број запослених избеглица мали, а тек 36 особа пријављено је на бироима за запошљавање. Објашњење за то има Асен Ангелов – директор Агенције за запошљавање:

„Припремили смо информативне материјале на различитим језицима, укључујући и арапски, француски, енглески. Упркос томе нема неких значајних резултата. Са данашњим даном на бироима за запошљавање пријављено је 36 избеглица, а других 48 је од почетка године нашло посао. Код избеглица је интересовање за запошљавање слабо из више разлога, али су можда најбитнији следећи: слабо познавање бугарског језика, неке законске препреке, одсуство докумената којим се потврђује стечено образовање и спрема. Ови људи нису мотивисани да раде, а не смемо пренебрегавати чињеницу да би они заиста могли допринети нашој привреди. Већина њих су професионалци, представници различитих грана, завршили су средње, па чак и високо образовање. Поред обавезе, Агенција за запошљавање има и жељу да идентификује професионалне квалитете и образовање имиграната и да им помогне у запошљавању, али то је могуће једино ако нам се они обрате и затраже нашу помоћ.“

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Млади у Бугарској међу онима који најдуже живе с родитељима

Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..

објављено 30.9.24. 17.21

Може се показати да је Бугарин из околине Враце најдуговечнији човек на Земљи

Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..

објављено 30.9.24. 11.50

САД улажу 240.000 долара у центар за уметност и културу у Варни

САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..

објављено 29.9.24. 10.45