Европска банка за обнову и развој је због последица поплава у региону и тензија у банкарском сектору Бугарске смањила прогнозу економског раста југоисточне Европе за ову годину, наводи се у саопштењу ове финансијске институције.
Европска банка за обнову и развој је смањила прогнозу овогодишњег раста БДП-а Бугарске са 1,9 одсто у мају на 1,5 одсто углавном због проблема у финансијском сектору. Приликом израде државног буџета узет је у обзир раст од 1,8 одсто, али се након превремених парламентарних избора 5. октобра ребаланс буџета. У извештају Банке се наводи да ће хитне активности власти, укључујући и најављену намеру за приступање Јединственом надзорном механизму за европски банкарски сектор, највероватније смањити дугорочне последице тензија у финансијском сектору. Прогнозу Европске банке за обнову и развој коментарише за Радио Бугарска економиста Георги Ангелов из Института за отворено друштво:
„Имајући у виду све оно што се последњих месеци дешава у нашој земљи, овај развој није неочекиван. Мислим на политичку нестабилност, на то да је након избора за Европски парламент дошао крај тадашњој влади. Не зна се која ће бити нова влада после парламентарних избора. Неколико месеци инвеститори ишчекују, јер пре него што се одлуче за нова улагања, желели би прво да виде шта ће се десити. У исто време случај Корпоративне трговинске банке, која је стављена под специјални надзор, чије се решење одлаже за новембар, такође има утицај. Тамо су замрзнути депозити у великом износу, као и кредити корисника кредита. То ствара несигурно пословно окружење. И док се овај случај не реши, не могу се очекивати брзе инвестиционе одлуке. Наравно, са своје стране банке ће бити захтевније и теже ће одобравати кредите, јер ће се због банкарске панике крајем јуна, док се не реши случај Корпоративне трговинске банке, трудити да одржавају већу ликвидност. Свему томе морамо додати и постојеће спољашње проблеме, а то су с једне стране криза између Русије и Украјине, посебно грађански рат у Украјини, који утиче на бугарски извоз и туризам, а с друге – лоши климатски услови. Знамо да је било поплава које су у јулу довеле и до осетног пада броја страних туриста. Оне имају негативан утицај и на пољопривреду. Немамо домаће факторе раста. Бугарску привреду покреће једино чињеница да Европа, иако споро, излази из рецесије. То се јасно види из нашег извоза који је прошле године забележио пад због рецесије у ЕУ. Тако да, опет кажем, немамо домаће факторе раста. Наше кретање у позитивном или негативном правцу зависи претежно од развоја међународних фактора.“
Европска банка за обнову и развој за идућу годину очекује раст бугарске привреде од 2 одсто. Таква је између осталог била њена претходна прогноза.
„Очекује се да ће идућа година бити знатно боља за све европске земље - каже Георги Ангелов. - Отуда су и очекивања да ће побољшање европске привреде, отварање нових радних места и стабилнији финансијски сектор на подручју Европе имати позитиван утицај и на Бугарску. Претпоставља се да нећемо додатно створити неки наш проблем који би поново имао негативне реперкусије. Да бисмо достигли прогнозирани раст наше привреде од 2 одсто идуће године, мораћемо да успешно решимо и проблеме у енергетском сектору, а свакако и проблем звани Корпоративна трговинска банка. Мораћемо да решимо и још један проблем – тај са растућим буџетским дефицитом. Тако да што се идуће године тиче, постоје шансе за већи раст, али од нас зависи да ли ћемо их искористити.“
Превод: Албена Џерманова
Демографска криза у Бугарској има значајан негативан утицај на раст брутног домаћег производа (БДП) од 2009. године. Просечан негативан ефекат износи око 0,9 процентних поена годишње, што представља око 45% просечног годишњег темпа раста БДП-а у..
Прелазна влада до краја месеца треба да представи у парламенту Нацрт Закона о државном буџету за 2025. годину. Према речима неких аналитичара, државни буџет за 2024. је најгори буџет који се појавио у последњих десет година. Велике рупе у државној каси..
Центар за енергетски развој и нове науке биће успостављен у Враци. Меморандум о томе потписан је између Општине Враца, Министарства образовања и науке, Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, Техничког универзитета у Софији, Бугарског..