„Мир и безбедност нису бесплатни. Они имају своју цену и треба да будемо спремни да је платимо да бисмо их гарантовали“, рекао је председник и врховни командант оружаних снага Бугарске Росен Плевнелијев приликом отварања Центра за истраживање, изградњу и унапређење способности НАТО за управљање кризама и интервенцију у кризним ситуацијама (Crisis Management and Disaster Response Centre of Excellence – CMDR COE). То је прва структура Алијансе на бугарској територији и део њене мреже центара надлежности. Изградња центра је резултат заједничких напора Бугарске, Грчке, Пољске и Савезне команде за трансформацију у Норфоку, Вирџинија.
„Ниједна држава, ма колико велика и снажна била, више није сама себи довољна - подвукао је председник. - Она не може да сама гарантује своју безбедност. То се у пуној мери односи и на Бугарску. Увек ћемо бити слаби ако смо изоловани, и снажни када смо интегрисани у достојну породицу демократских држава. Радићемо на активнијем присуству у иницијативама и пројектима НАТО и ЕУ.“
Нестабилност и конфликти у Украјини, на Блиском истоку и у северној Африци мењају безбедносну ситуацију у Европи, суочавају земље НАТО-а са заједничким изазовима и траже од њих заједнички одговор, рекао је још Росен Плевнелијев. По њему, осим претње и асиметричне ризике, савезници у НАТО-у треба да буду спремни да ефикасно спрече и нови „хибридни“ начин деловања у правцу дестабилизације. Шеф државе је био категоричан да само у оквиру колективног система безбедности и одбране земље Алијансе могу да гарантују своју независност и заштиту општељудских вредности, демократије и владавине права.
„Иницијативе „Интелигентна одбрана“, „Повезаност снага“ и „Концепција о оквирним државама“ омогућују земљама чланицама да допринесу колективној безбедности путем специјализације и сарадње – рекао је председник. - Надам се да ћемо бити активнији у извођењу заједничких пројеката, као и у формирању заједничких одбрамбених способности са оружаним снагама наших суседа и партнера. Бугарска је водећа нација у изградњи тог Центра и то је доказ наших амбиција да будемо активан учесник процеса интеграције.“
Министар одбране у привременој влади Велизар Шаламанов који је такође присуствовао отварању, изјавио је да стечена искуства омогућавају да се центар претвори у озбиљан инструмент унапређења сарадње између НАТО и ЕУ:
„За нас, Бугаре, као домаћине тог центра, је важно да свакодневно и у пракси доказујемо све веће искуство и експертизу различитих ресора и организација, укључујући невладине.“
Основни циљ центра је да потпомогне развој у том правцу. Идеја да се Бугарска специјализује управо у тој области везана је за нашу жељу да створимо мост сарадње и са ЕУ. Управљање кризама заједничка је одговорност свих земаља у региону и у целој Европи. Нагомилана искуства, укључујућу ресор европског комесара из Бугарске Кристалине Георгијеве, увелико ће допринети сарадњи између НАТО и ЕУ, подвукао је министар Велизар Шаламанов, који сматра да би било добро да се прошири број земаља, које имају своје представнике у центру.
Центар за управљање и интервенцију у кризним ситуацијама ће прикупљати информацију и анализирати различите кризне ситуације. Амбиција је да поуке на бази како бугарског, тако и искуства НАТО савезника унапреде квалитет реаговања у таквим ситуацијама. „Центар није оперативно тело за реаговање у кризним ситуацијама. Реч је о својеврсном кластеру, удружењу чији је циљ прикупљање експертизе, базе података о ономе што се дешава не само у Бугарској, него и у Европи, а за потребе Бугарске, Пољске, Грчке и у интересу НАТО-а“, објаснио је директор Центра пуковник Васил Русинов.
Предстоји да Центар ускоро добије акредитацију од Северноатлантског савета, чиме ће се регулисати његов међународни статус.
Превод: Александра Ливен, Катарина Манолова
Деница Сачева из ГЕРБ-а, на конференцији за новинаре саопштила је да би до лидерских преговора могло доћи само уколико би се разговарало о формирању стабилне владајуће већине и редовне владе. Међутим, недуго затим, Борисов је категорички демантовао ту..
У Тараклијском рејону, који је претежно насељен етничким Бугарима, и Аутономној територијалној јединици Гагаузији у Молдавији више од 90% становништва рекло је „не“ на референдуму одржаном 20. октобра 2024. године, на коме је требало да се грађани..
Лидер партије ГЕРБ Бојков Борисов изјавио је у кулоарима парламента да очекује да ће следеће недеље бити изабран председник Народног собрања. „Прихватио сам и потписао њихове главне захтеве и послао их,“ прокоментарисао је захтев формације..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..