У првих седам месеци ове године увоз Бугарске премашује извоз са 2.250 милијарди евра. Толико износи дефицит трговинског биланса земље који је за 170 млн евра већи него претходне године. Додуше, мало је земаља у свету које се могу похвалити трговинским суфицитом. Већи део држава чији је биланс у дефициту нису због тога јако забринуте јер рачунају да ће дебаланс прихода и расхода уравнотежити на неки други начин, рецимо тако што остваре позитиван платни биланс. Ситуација постаје озбиљна када спољнотрговински дебаланс постане хроничан, какав је случај са Бугарском. У статистици из задње деценије тешко је открити иједну годину када је остварен позитиван трговински салдо. Када се томе дода и то да буџетска рупа зјапи све дубље, посебно у последњим месецима, и приближава се лимиту дозвољеном у ЕУ који износи 3 одсто БДП-а, ситуација постаје стварно забрињавајућа.
На шта указују бројке? Главни трговински партнер Бугарске су земље ЕУ. Извоз у те државе је у првој половини године порастао за око 3 одсто, али је и увоз из истих повећан – за око 4 одсто. Дакле, купујемо од тих земаља више него што им продајемо, а разлика износи 1,2 милијарде евра. Најактивније трговинске везе одржавамо са Немачком, Италијом, Румунијом, Грчком, Француском и Белгијом. То се односи на земље ЕУ, али Бугарска тргује и са партнерима ван Уније у које се извоз срозао са читавих 12 одсто. Донекле утешна чињеница је што се и увоз из тих земаља смањује, али са тек 6 одсто. И ту је биланс негативан, а већ премашује милијарду евра. У тој групи држава највећу пословну сарадњу развијамо са Турском, Сингапуром, Русијом, Кином, Македонијом и Србијом.
На основу свих тих бројки може се донети закључак да бугарска роба и услуге немају довољну прођу у свету, да је домаћа привреда у великој мери зависна од увоза и да дефицит спољнотрговинске размене пре или касније треба надокнадити.
Највећи проблем је неконкурентност бугарске робе и ниска додата вредност извоза Бугарске. Ако погледамо обим и структуру извоза, видећемо да земља и даље експортује сировине или робу ниског степена прераде због чега добит није велика. Није случајно што је на бугарској листи објеката за извоз у ЕУ у првих шест месеци 2014. г. (у поређењу са истим периодом 2013. г.) највећи раст забележен у сектору „Масти, уља, восак животињског и биљног порекла“. Истовремено на листи увозних производа доминира потрошна роба која не генерише додатну вредност. Поред тога увозимо и знатне количине високо технолошких производа, али је занемарив део њих инвестиционе намене. Управо из тог разлога у структури увоза из ЕУ највећи процентни раст бележи сектор „Разни готови производи и сродни артикли“. Исто се односи и на увоз из трећих земаља где је највеће процентно повећање (око 20 одсто) евидентирано у истом сектору.
На основу свих горе наведених чињеница намеће се закључак да су Бугарској прече потребне инвестиције - домаће и стране - у индустрију и инфраструктуру, захваљујући којима она би закорачила на пут модернизације. То би са своје стране довело до повећања ефикасности пословања и промене структуре увоза и извоза у правцу раста високо технолошких и производа веће додате вредности.
Превела: Ана Андрејева
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
На убрзање инфлације на 1,1% у октобру у односу на претходни месец указују подаци које је објавио Национални завод за статистику. На годишњој бази инфлаторни индекс износи 1,8%. У октобру су цене робе и услуга везаних за забаву и културу порасле за..