Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Скроман економски раст и застрашујући буџетски дефицит

Фотографија: dnevnik.bg

Ових дана су објављене анализе о актуелном стању бугарске привреде и прогнозе о њеном развоју до краја године које су урадиле угледне институције – Национални завод за статистику, Бугарска банка за развој и Рајфајзенбанка-Бугарска. Овом "тиму" придружила се и шефица ММФ Кристин Лагард, која није директно поменула Бугарску, али није скрила страховања због успоравања или смањења раста светске привреде за око 3 одсто. Та се прогноза, логично, односи и на домаћу привреду која је у великој мери зависна од међународних тржишта.

Оно заједничко у анализама свих поменутих институција је одговор на питање какав је одраз економске и политичке несигурности, која већ месецима траје у Бугарској, на привредну конјунктуру, пословно окружење и резултате пословања. Због тог утицаја званично планирани скроман раст од 1,8 одсто БДП-а за ову годину по свој прилици неће бити постигнут. Максимално очекивани раст је 1,6 одсто. Нема чинилаца који би погодовали економској активности, чак напротив, наглашавају посматрачи. И уједно наводе финансијске тешкоће са којима се суочава држава, растући буџетски дефицит, буџетске приходе који су недовољни и подбацују, "галопирајуће" јавне трошкове и одсуство страних инвестиција. Недовољни економски раст и растући дефицити у низу сектора неминовно ће приморати надлежне институције да коригују буџет и пређу у режим затезања каишева и обезбеђења свежег новца путем емитовања новог дуга, истичу аналитичари.

Експерти Бугарске народне банке за развој алармирају на још једну забрињавајућу појаву у домаћој привреди. Они су констатовали да је погоршана конјунктура разлог практичног замрзавања плата у приватном сектору у задњих 12 месеци. У условима стагнације и одсуства оптимизма у погледу амбијента за успешно пословање у наредних неколико месеци, банка прогнозира да дохоци неће расти што ће са своје стране утицати на потрошњу, а отуда ће спласнути и целокупна економска активност. Што се јавних финансија тиче, економисти подсећају да криза у вези са затварањем и стављањем под специјални надзор, због неликвидности, Корпоративне трговинске банке ни издалека није решена. Она угрожава целокупан банкарски систем и јавне финансије због огромног претпостављеног износа задужења ове кредитне институције и неопходности да се пронађу средства за њихово измиривање. Из тог разлога није искључено да се буџетски дефицит који је већ порастао на 500 млн евра, вишекратно повећа, па чак и премаши дозвољени у ЕУ лимит од 3 одсто БДП-а. Зато се поново указује на неопходност од ребаланса државног буџета за ову годину. Овај став заступају аналитичари Рајфајзенбанке и истовремено наводе да се средином године буџетски дефицит критично приближио поменутом лимиту, јер већ износи 2,8 одсто.

Аналитичари се осврћу и на веома акутан свуда у Европи проблем незапослености. Сезонски карактер повећања броја запослених, понајвише током лета и углавном у туристичком сектору, одржава стопе незапослености на нешто изнад 10 одсто, што је отприлике исто колико и просек у зони евра. То је међутим привремена појава док се трајан опоравак тржишта рада не очекује, тврде економски експерти и подсећају да је пре летње сезоне стопа незапослености у земљи премашивала 12 одсто.

Додатну несигурност економских параметара у месецима који преостају до краја године уливају тешки финансијски проблеми у енергетици, која грца у дуговима. Слично је стање и у јавном здравству, у реализацији неких европских пројеката, чије је финансирање Брисел блокирао и која тренутно рачуна једино на државни буџет. Земљом тренутно управља привремена влада која има ограничена овлашћења и кратак живот –највише 2-3 месеца. Дакле, недостаје један од кључних фактора за спровођење радикалних мера економског опоравка и реформи - стабилна и легитимна државна власт. За сада прелазна влада не иде даље од тражења привремених и хитних решења најнеодложнијих проблема, не водећи при томе рачуна о њиховом дугорочном ефекту на целокупну привреду. Свежи пример у том погледу је нови унутрашњи јавни зајам владе у износу од 150 млн евра чиме је практично досегнут лимит допуштеног задуживања.

Превела: Ана Андрејева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Људмила Петкова

Министарка финансија Људмила Петкова на годишњим састанцима Светске банке и ММФ-а

Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..

објављено 23.10.24. 07.30

ММФ: Очекивана инфлација у Бугарској у 2024. години 2,8%

Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%.  Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..

објављено 22.10.24. 17.50

Јавни дуг Бугарске за 2023. г. износи 22,9% БДП-а

Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..

објављено 22.10.24. 13.21