Студенти Универзитета у Монтреалу који изучавају археологију и античку историју Медитерана допутовали су у Бугарску да би се упознали са историјом и културом Трачана. Они ће боравити у земљи у току три недеље, а затим ће наставити обуку у северној Грчкој и Турској.
„За тракологију и уопште за источни Медитеран постоји изузетно велико интересовање из низа разлога, зато што је трачка култура алтернативна хеленској на овом подручју“, изјавила је за Радио Бугарска познати траколог проф. Валерија Фол. Поред тога, Универзитет у Монтреалу већ 21 годину врши археолошка ископавања у Аргилосу, Грчка. Насеље је првобитно било трачко, а касније су овде живели грчки колонисти.
„Овај универзитет чији су представници проф. Жак Перо и његова екипа, има трајно интересовање за трачко-хеленске економске, културне и политичке односе – каже Валерија Фол. – Курс је укључен у програм ове високе школе. Током обуке канадски студенти се упознају са археолошким артефактима у збиркама бугарских музеја, а посећују и једне од најпознатијих објеката и локалитета на територији наше земље. Ове године у нашем фокусу су само они у централној, јужној и југоисточној Бугарској, из простог разлога да немамо довољно времена да обилазимо објекте на северу од Старе планине, у Родопима или дуж реке Струме. Надам се да ће се ово интересовање и убудуће наставити. Курс је покренут у складу са уговором који је Универзитет у Монтреалу потписао са Универзитетом за библиотекарство и информационе технологије у Софији о размени студената и професора. Студенти који долазе у Бугарску, су знатижељни, са посебним интересовањем за своју област и озбиљном прелиминарном припремом.“
Проф. Валерија Фол наводи да се на универзитетима у Канади интересовање за културу и цивилизацију Трачана појавило после изложбе 1987. године у тој земљи посвећене њиховом наслеђу, на којој су били приказани споменици са бугарских простора. Каталог изложбе који је намењен и студентима, штампан је на француском и енглеском језику.
Превела: Марина Бекријева
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..