Берба грожђа у Бугарској је ове године почела недељу дана раније, 1. септембра, а очекује се да ће код неких сорти потрајати дуже него обично, до краја октобра. Ове године природа није нимало била благонаклона према виноградарима због чега се очекује да род и квалитет буду слабији у односу на прошлу годину када су постигнути бољи резултати и висок принос, рекао је за Радио Бугарска инжењер Красимир Којев, шеф Извршне агенције за лозу и вино (ИАЛВ):

„Прошле године су произвођачи вина прерадили 250 хиљада тона грожђа. Не знам какав ће бити овогодишњи род, али прогнозе указују да ће бити прерађено око 200 хиљада тона грожђа, што је за петину мање. Род ће бити мањи због неповољних временских услова. У пролеће је пао град, а честе и обилне падавине у читавој земљи створиле су услове за појаву опасних болести, као што је пламењача винове лозе која уништава лишће и петељке грожђа. Дакле, биће забележен осетан пад приноса, али упркос томе неће бити виноградара који ће остати без рода. Најпогођенија виноградарска подручја су Благојевград, Мелник, Сандански, Монтана, Видин, Разград, Силистра, Трговиште.“

Квалитет грожђа ће директно зависити од временских услова током бербе.

„Уколико поново почну интензивне падавине, то ће свакако негативно утицати на квалитет грожђа - коментарише инжењер Којев. - Али у случају да време буде сунчано, то ће повећати количине шећера у бобицама, а отуда ће и квалитет бити бољи.“

По речима Красимира Којева, за сада нема опасности да Русија уведе ембарго на увоз бугарског вина. Током последњих година Руска федерација је највеће тржиште за извоз бугарских вина.

„Око 45-50 одсто извоза бугарских вина одлази на руско тржиште - прецизира шеф Агенције. - Друго битно тржиште је азијско, а посебно кинеско где смо последње две године забележили велики раст извоза бугарских вина. 2013. године је у Кину извезено 1,5 милиона литара вина, док је током првих шест месеци 2014. године извоз вина достигао 2 милиона литара. Очекујемо да ће до краја године достићи 4 милиона литара, те ће бити забележен двоструки раст. Бугарска вина се пласирају и на немачко, британско, чешко и пољско тржиште.“

2013. године Бугарска је извезла 61 милион литара вина у свим ценовним сегментима, наводи експерт и додаје да је током кризе вински сектор био међу онима који су стално бележили раст чему је умногоме допринео Национални програм подстицања виноградара.

„Наставља се тренд повећаног интересовања за подизање нових засада винограда у склопу Националног програма подстицања виноградара за период 2014-2018. - каже инжењер Којев. - Програм ради максималним капацитетом, а интересовање далеко премашује расположиве капацитете. Надам се да ће овај тренд потрајати дуже како би Бугарска успела да подигне нове засаде винове лозе и повећа површине под квалитетним сортама, што ће свакако допринети производњи конкурентнијих вина.“

Тренутно површине под виновом лозом у Бугарској обухватају 60.000 хектара. Током последњих година њихов број је порастао за 3.000 хектара. Према европским квотама, Бугарска може да гаји винову лозу на површини од нешто изнад 80.000 хектара. Инжењер Којев је убеђен да ће овај капацитет бити попуњен још у 2018. години.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова