Бугарска је искористила само половину средстава у укупном износу од 6 милијарди 673 милиона 628 хиљада и 244 евра, предвиђених за њу по седам европских оперативних програма за период 2007-2013. година, и могуће је да до краја ове године не добије планираних скоро 200 милиона евра, објавила је потпредседница владе за управљање средствима из ЕУ Илијана Цанова. Очекује се да ће губици бити највећи у оперативним програмима за животну средину - скоро 82 милиона евра и за регионални развој – преко 18 милиона евра. Губици у оквиру Програма развоја руралних подручја и Програма развоја сектора рибарства по свој прилици ће износити 78 милиона евра, односно преко 5 милиона евра, изјавио је министар пољопривреде и хране Васил Грудев. Поред тога, износ финансијских корекција које Европска комисија тражи за већ остварене пројекте, већи је од 85 милиона евра.

Ови подаци су више него алармантни и захтевају предузимање хитних мера. У Бугарској средства из европских фондова чине преко 70 одсто јавних инвестиција. Толико јака зависност од европског финансирања је реткост међу земљама чланицама Заједнице и указује једино на низак ниво развоја домаће привреде. Примера ради, у економски развијеним земљама као што је Немачка, учешће европских средстава у јавним расходима је тек 4 одсто, у Белгији, Шведској и Аустрији - по 2 одсто, у Ирској, Холандији и Данској по 1 одсто, а у Луксембургу – нула процената. То само поново потврђује жалосну чињеницу да је Бугарска најсиромашнија земља ЕУ. Међутим, то би требало такође да значи да ће бугарске власти уложити више напора и труда како би нашле финансијска средства која недостају земљи. Корак у исправном правцу за утврђивање разлога за кашњење у апсорпцији средстава из фондова ЕУ јесте анализа коју је влада представила, а која је послужила као основа за јучерашње дискусије на посебно организованом округлом столу, уз учешће представника свих институција и организација, повезаних са коришћењем ЕУ фондова. Једна од главних констатација се пре свега односи на кашњење које и даље постоји. А 2014. је седма година чланства Бугарске у ЕУ, односно седма година, откако су јој доступна средства из структурних и кохезионих фондова Уније. Верификовани расходи /одобрени од стране управног органа/ од почетка ове године до 15. августа износе свега 626 милиона евра или 47 одсто планираног за 2014. годину. А износ сертификованих расхода, тј. одобрених од стране Европске комисије, је нешто већи од 449 милиона евра или 33 одсто планираног резултата. До краја 2014., односно за само још четири месеца, биће сертификовано двоструко више расхода у износу од 884 милиона евра.

Овај циљ је веома тешко остварљив с обзиром да су главни разлози неспособности бугарске администрације да управља европским финансијским средствима такве природе да њихово уклањање у свега неколико месеци изгледа као немогућ задатак. Поготово у контексту политичке и владине кризе, предстојећих парламентарних избора, код демотивисане и неефикасне администрације. У анализи владе чији су основни закључци потврђени и на поменутом округлом столу, на првом месту се наводе нерегуларности или грешке у систему јавних набавки које су разлог за 74 одсто неуспеха. Потпредседница владе Илијана Цанова није искључила ни могућност злоупотреба. Свему томе треба додати и системске пропусте и недостатке какви су неефикасна прелиминарна контрола и слаб административни капацитет управних органа и корисника, рекла је Цанова. Имајући ово у виду, сасвим је реална опасност да у 2014. години Бугарска изгуби највише новца из фондова ЕУ. Тако да је могуће да се земља која је по степену искоришћавања европских средстава тренутно на 24. месту од укупно 28 чланица, спусти још ниже. ЕУ фондови, ма колико били потребни за привреду и развој региона у Бугарској, и даље су тешко доступни.

Превела: Марина Бекријева