Године 1948. је дошло до уједињења неколико спортских клубова што је заувек променило слику домаћег фудбала, јер се тада родио један од најуспешнијих бугарских клубова – ЦСКА. Током година он је у 31 наврат био шампион бугарске прве лиге, десетоструки је добитник Купа Бугарске и првак бројних домаћих шампионата.
5. маја 1948. године после спајања тимова војске Чавдар, Централног дома војске и још једног софијског клуба - Септември основан је клуб Септември при Централном дому војске. Његов први наступ био је 19. маја на стадиону „Јунак“ против Славије, а резултат меча био је нерешен – 1:1. Исте године под вођством капитена Нака Чакмакова, тим је био финалиста домаћег првенства. Суочио се са шампионима – ФК Левски. Прву утакмицу је резултатом 2:1 добио Левски, али је у реваншу на дупке пуном стадиону „Јунак“ новоформирани Септември ЦДВ забележио реципрочни резултат захваљујући два поготка Димитра Миланова–Пижа, а у 90. минуту Нако Чакмаков је из даљине погодио врата „плавих“ и донео „војницима“ прву шампионску титулу. Тај је тријумф 9. септембра 1948. био и покретница у историји једног од најзнаменитијих бугарских фудбалских клубова, који је имао и низ историјских успеха против европских фудбалских дивова, а дао је домаћем и светском фудбалу и много звезданих имена.
Клуб је током година у више наврата мењао свој назив. Године 1949. звао се ЦДНВ илити Централни дом народне војске, а од 1954. име му је било Централни дом народне армије (ЦДНА). Године 1962. клуб је променио назив на Централни спортски клуб армије „Червено знаме“, а сада је познат једноставно као ЦСКА. Он је брзо освојио више купова, а агресивни стил игре и незаборавне победе против афирмисаних трофејних клубова Нотингем Форест, Ајакс и Ливерпул обрадовале су бројне навијаче „црвених“.
Прошло је више година пре него што је пад социјалистичког строја у Бугарској омогућио фудбалске трансфере и од 1990. године много младих талената ЦСКА направило је каријеру у Европи што је и доказ да је ЦСКА прави инкубатор фудбалских звезда. Међу њима је немилосрдни нападач Христо Стоичков. Његова феноменална игра је импресионирала троструког освајача „Златне лопте“ Јохана Кројфа и Стоичков је постао члан екипе Барселоне, где је постао и један од најславнијих стрелаца у Европи и свету.
Године 1994. за тренера бугарске репрезентације изабран је легендарни фудбалер ЦСКА Димитар Пенев, који је у састав репрезентације укључио Христа Стоичкова, Емила Костадинова, Трифона Иванова, чија је каријера почела у саставу „армејаца“. Они су и у великој мери допринели пласману Бугарске на Светско првенство у САД, посебно пошто је Емил Костадинов у два наврата погодио врата Француске.
Почетак турнира је био жалостан за Бугарску која је изгубила са 3:0 од Нигерије, али је затим забележила четири узастопне победе и постала четврта у свету, а Стоичков је са 6 погодака проглашен за стрелца Мондијала. То је за сада и највећи успех наше фудбалске репрезентације. Тонски архив Бугарског националног радија чува интервју са Христом Стоичковим после победе над Грчком са 4:0. Пре те утакмице Бугарска није имала ниједну победу на Светском првенству, иако је 5 пута учествовала на том престижном спортском форуму.
„Сви фудбалери су одлично знали за шта се боре. Били смо сконцентрисани до такве мере да никоме није ни падало на памет да можемо поклећи Грцима. Тако да није ни случајно што смо победили са 4:0. Неки кажу да је до тога дошло захваљујући два пенала и гола из фаула, али нек они причају. Лично ја сам задовољан да је наша репрезентација реализовала своју прву и толико сањану победу на светском нивоу. Сада већ са нестрпљењем очекујемо сукоб са Аргентином, јер је то за нас меч истине, исто као и за њих.“
Оснивање ФК ЦСКА 1948. без сумње је променило фудбалско лице земље, а „армејци“ су освојили много победа и подигли углед Бугарске на светској спортској сцени последњих 66 година.
Превод: Александра Ливен
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..