Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Свет више није добро место за живот*

Фотографија: архива

Лето још траје, али Украјина већ спрема гасни удар на Европу. Јесте, топло је, људи уживају на плажи и нико не размишља о томе да по свим правилима „рата“ ризикујемо да на зиму останемо без гаса, пошто је 14. августа Украјински парламент усвојио закон којим се отвара пут за увођење низа санкција Руској федерацији. Казнене мере против Русије односе се на замрзавање средстава и ограничавање активности у Украјини, одузимање лиценци одређеним компанијама и банкама, као и на пролазак робе преко територије земље што би могло да се примени и на транзит руског гаса ка Европи.

Испоруке руског гаса Европи преко Украјине натерале су Брисел да мало размисли из једноставног разлога што се плаво гориво допрема потрошачима у 15 земаља чланица ЕУ, неке од којих су, као што је случај са Бугарском, скоро у потпуности зависне од руског гаса.

Земље које ће прве бити погођене биће Турска, Бугарска и Грчка. За гасом ће „гладовати“ и Словачка, Аустрија, Италија, Хрватска и Мађарска. Италија користи и друге могућности испоруке, али да ли ће јој поћи за руком да повећа њихов обим?

Узмимо за пример програм „Источно партнерство“ чија је реализација у Украјини постала снажан катализатор социјално-политичке и економске кризе на границама Заједнице. Данас је Брисел приморан да средства која би иначе користио за подстицај и развој привреде на југу ЕУ преусмери Украјини.

Али Украјина није једино место где су ствари кренуле по злу.

„Подстрек“ „социјалној револуцији“ довео је и до стварања „Исламског калифата.“ Сиријска псеудореволуција се брутално окренула против сопствених покретача. Како је саопштио либански лист „Ас-Сафир“ џихадисти из терористичке организације „Исламска држава Ирака и Леванта“ отели су лекарку Рују Дијаб из властите клинике у источној сиријској покрајини Деир-ез Зор и одрубили јој главу пошто је на лечење примала и мушкарце. Колико је та жестока казна апсурдна најбоље показује чињеница да је жртва била стоматолог по струци. Између осталог, они који су преузели контролу над овим делом Сирије женама прете смрћу уколико иду на прегледе код лекара мушкараца.

Убица америчког новинара Џејмса Фолија говорио је одличан енглески са лондонским нагласком. Претпоставља се да је реч о једном од надзорника који су задужени за отете држављане земаља Запада, које држе заробљене у Раки, бастиону „Исламске државе“ у Сирији.

Жртве „побуњеника“ из било које групе – „Исламске државе Ирака и Леванта“, „Слободне сиријске војске“, „Исламског фронта“ или из других незаконитих наоружаних формација нису једино Сиријци. Милитантни активисти из „Исламске државе“ су саопштили да су заробили јапанског новинара Хурану Јукаву кога окривљују за шпијунажу. Исти новинар ради за „побуњенике“, тачније за „Исламски фронт“. Он није једини који подржава сиријску псеудореволуцију, а који је био приморан да прогута њене горке плодове.

Сви знамо ко је главни кривац за то да свет више није добро место за живот. Али то и није тако битно. Оно што је важније и што је на дневном реду међународне заједнице јесте да уједини своје напоре за решавање кризе у Украјини и интервенише против „Исламске државе“ и других џихадских ћелија. По овим питањима ће координација Европе и Русије свакако бити кориснија од крајње конфронтације и „звецкања“ оружја.

Догађаји се одвијају невероватном брзином.

У Украјини су погинули и етнички Бугари, у Доњецку се користе балистичке ракете, литвански конзул у Луганску је отет и убијен...

Исламистичка побуњеничка организација „Боко Харам“ формирала је исламску државу у граду Гуоза, на североистоку Нигерије...

Канада је објавила да је спремна на војну акцију против Русије у случају да дође до конфликта на Арктику...


*Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одражавају ставове БНР-а.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посланици поново бирају председника Народног собрања

После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..

објављено 22.11.24. 08.05

Четврти неуспешан покушај избора председника бугарског парламента (ОБНОВЉЕНА)

Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..

ажурирано 20.11.24. 14.20

Четврти покушај избора председника Парламента

Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..

објављено 20.11.24. 07.45