„Упијте идеје Стамболијског – једног однајистакнутијих бугарских политичара и лидера Бугарског земљорадничког народног савеза – и будите свесни историјског значаја тренутка када су Бугарска и бугарски народ на прагу новог живота. Организујте се у јединствене локалне дружбе, формирајте јединствени, креативни и идејни Бугарски земљораднички народни савез. Нек снажним земљорадничким удругама саградимо и снажан Отаџбински фронт.”
Тај је апел лидера земљорадника Николе Петкова Радио Софија емитовао 13. септембра 1944. г., неколико дана после просовјетског преврата у земљи. Заједничке акције комуниста и земљорадника почеле су формирањем коалиције „Отаџбински фронт”, али су потрајале мање од годину дана, када је Никола Петков протеран из владе Отаџбинског фронта. У знак солидарности владу су напустили и сви њени чланови земљорадници. У пролеће 1946. г. прва влада Отаџбинског фронта је поднела оставку после неуспеха преговора са опозицијом. Стаљин је наредио вођи комуниста Георгију Димитрову да игнорише опозицију и да је буквално угуши, а судски поступци против ње су почели већ истог лета. Прво је издата пресуда против Г. М. Димитрова (лидера крила „Пладне” Бугарског земљорадничког народног савеза) - доживотни строги тамнички затвор, иако је он већ напустио земљу. 5-годишња пресуда изречена је 71-годишњем социјалдемократи Крстју Пастухову за два његова чланка. У октобру 1946. опозиција је оптужила владу Отаџбинског фронта да не гарантује слободне изборе – земљом су харале терористичке групе, растурале окупљања и убијале опозиционере.
О томе прича Михаил Михајлов, члан Бугарског земљорадничког народног савеза „Никола Петков”. Снимак је из 1990. г. и чува се у тонском архиву Бугарског националног радија.
„Избори су одржани под страховитим притиском, уз фалсификације и терор. На дан избора лист „Народно земеделско знаме“ је објавио читуље 24 погинула наша удружена земљорадника – заступника и чланова изборних одбора. И поред фалсификација и терора, Бугарски земљораднички народни савез је добио један милион и три стотине хиљада гласова. Свакако ту су били и гласови у подршку Уједињене опозиције, али је њихов број био незнатан. Имали смо 101 народни посланик. У парламенту је планула жестока битка по питањима законодавства и у вези са програмом који је требало спроводити поле избора, а посебно око израде Димитровског устава. С тим у вези Бугарски земљораднички народни савез „Никола Петков“ је представио свој нацрт Устава.”
Крајем маја 1947. г. лидер парламентарне опозиције Никола Петков је одбацио отаџбински предлог Устава. Тежња је била недопустити усвајање Устава према совјетском моделу и успостављање тоталитарног система. Опозиција је поднела свој нацрт, који се заснивао на принципима парламентаризма и гарантовања основних права човека, али је наишао на одлучан отпор од стране већине под вођством Бугарске радничке партије /комунисти/. 5. јуна 1947. г. Велико народно собрање је укинуло посланички имунитет Николи Петкову и он је био ухапшен већ у дворани парламента са оптужбом да је заједно са војним организацијама припремао државни преврат. Скалупљени поступак и смртна пресуда лидеру најутицајније опозиционе формације – Бугарског земљорадничког народног савеза „Никола Петков” био је прави ударац против партије и опозиције. Неколико дана пошто му је изречена смртна казна усвојен је и нацрт закона који забрањује постојање Бугарског земљорадничког народног савеза „Никола Петков”.
„Погроми против Земљорадничког савеза су почели у тренутку када је већ било јасно да земљорадници нису наклони, а посебно после посете заменика министра спољних послова СССР Вишинског Бугарској, да прихвате диктат Москве. Лично Стаљин је преко свог крвника Вишинског донео одлуку о ликвидацији Земљорадничког савеза. О Николи Петкову сви знају да је вешан после скалупљеног поступка. Његова је организација распуштена снагом посебног закона, а сви су партијски кадрови послати у логоре и затворе. Савез је дао на хиљаде жртава у име демократије коју данас сви ми покушавамо да афирмишемо као излазак из кризе”, сећа се Михаил Михајлов злокобне за земљораднике 1947. г., после које је у Бугарској почела епоха тоталитаризма.
После потписивања Париског мировног уговора 10. фебруара 1947. опозиција се надала да ће се ситуација у земљи побољшати, нарочито након повлачења руских трупа из ње. Али није испало тако. Трумановом доктрином која је формулисана месец дана касније САД су промениле своју стратегију на Балкану одлучујући да се немешају у политику земаља на полуострву, изузев Грчке и Турске, и све заузврат појединих уступака од стране СССР у Западној Европи. У међувремену је на наређење Москве Бугарска одбила да учествује и у америчком Маршаловом плану о обнови послератне Европе.
Три дана после 15. септембра, када је ступио на снагу и Мировни уговор са Бугарском, Врховни касациони суд је потврдио смртну пресуду Николи Петкову. Он је вешан у Софијском централном затвору 23. септембра. А 15. јануара 1990. године пресуда је укинута од Врховног суда и он је рехабилитован.
Превод: Александра Ливен
Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..
Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..
„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..