Прошле недеље привремена влада је саопштила да ће наставити са изградњом ограде дуж бугарско-турске границе како би обуставила талас избеглица са Блиског Истока ка ЕУ кроз Бугарску. Ограда треба да покрије деоницу од око 160 км наше границе са Турском, која са данашњим даном није део интегрисаног система видео-надзора. То ће коштати око 20 милиона евра, а према МУП-у, ограда ће уштедети пуно новца бугарским пореским обвезницима, који тренутно плаћају члановима појачаних патрола на зеленој граници са нашим јужним суседом.
Планови о продужетку граничне ограде муњевито су подвргнути критици. Домаћи заштитници људских права су оптужили владу да крши властити Устав и низ конвенција УН. Вероватно ће уследити и критике од стране ЕУ, иако она тренутно није баш расположена да прима избеглице из Сирије и других конфликтних тачака на Блиском Истоку. Сматра се да је од прошле године наовамо око два милиона Сиријаца напустило своју домовину, а Европа је спремна да прими тек 10 хиљада људи, при чему претежно хришћанске вероисповести. Најиздашније су Немачка и Шведска, а много других земаља чланица ЕУ, међу којима су Велика Британија и Француска, уздржава се. Брисел се засада ангажује једино на пружању финансијске и техничке помоћи земљама на спољашњој граници ЕУ, али ће се то можда ускоро променити. Новоизабрани председник ЕК Жан Клод Јункер већ је најавио своју намеру да именује комесара за питања миграције. На последњем самиту ЕУ у јуну државни и владини руководиоци земаља чланица су најзад усвојили конкретан програм о заједничкој миграционој политици. Сходно њему у наредних пет година треба створити могућности за легалну миграцију ка ЕУ, а заједница ће и даље инвестирати и проширивати постојећи програм граничне контроле EUROSUR и агенцију FRONTEX. И што је најважније: терет избегличког таласа треба да солидарно поднесу све државе Уније.
Талас избеглица који стижу у „обећану земљу“ Европска унија копном и морем, општеевропски је проблем, али нису све земље чланице тога свесне. Тренутно свако се спашава како може – Бугарска, Грчка и Шпанија виде решење у изградњи ограда дуж својих граница, а северније земље радије игноришу избегличку кризу на југу заједнице. Међутим, она неће бити решена чак и именовањем комесара за миграцију, јер се у ствари ради о економском проблему. И остаће све док постоје сличне огромне разлике у стандарду живота богате Европе и сиромашних блискоисточних и афричких држава.
Превод: Александра Ливен
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова Мађарске Шандор Пинтер након неформалног састанка у Будимпешти министара унутрашњих послова..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка за унутрашње послове Илва Јохансон. У интервјуу РСЕ Румунија она је изјавила да је оптимиста по..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне Македоније за нову заменицу генералног секретара Алијансе. "Драго ми је да могу да објавим да је она..