Већина политичких снага у Бугарској одобрава изградњу међународног гасовода "Јужни ток", који треба да пређе кроз територију земље и да испоручује руски гас Централној и Западној Европи. Сматра се да ће захваљујући тој цеви земља добијати јефтиније плаво гориво и испоруке ће бити сигурније, јер неће пролазити кроз нестабилну Украјину. Паралелно с тим се прихвата захтев ЕК да се пројекат реализује у потпуности у складу са законодавством Уније.
Још средином јуна премијер Владе којом су доминирали социјалисти Пламен Орешарски је наредио привремено обуставити рад на бугарској деоници "Јужног тока". Тада је то решење протумачено као резултат америчког притиска и покренутог од стране ЕК казненог поступка против Бугарске која је оптужена да не поштује законодавство заједнице у области јавних набавки и енергетике. Тада су све задужене за тај пројекат званичне домаће институције уверавале да Бугарска неће радити на изградњи објекта све док не буду решени сви неспоразуми и не буду укинуте оптужбе Брисела. Али је стварност испала различитија. Неколико дана пре него што је Влада поднела оставку, Министарство пољопривреде је продало велике терене мешовитом друштву "Јужни ток-Бугарска". Компанија је чак добила од Министарства за регионалан развој дозволу за изградњу. А пре недељу дана је постало јасно да су у Варненску луку стигле цеви за гасовод, које су произведене у Немачкој – њих 60.000 тона. Ова збрка речито сведочи и о недостатку координације у раду званичних установа у последњим данима претходне Владе. Као уосталом и о снажном лобистичком притиску од стране заинтересованих пословних кругова и русофилских политичких снага.
Када је на власт дошла привремена Влада, коју је именовао прозападно расположени председника Росен Плевнелијев, међународни посматрачи су је одмах окарактерисали као проевропску. Из тог угла било је логично очекивати да ће она стриктно поштовати став Брисела по питању о гасоводу "Јужни ток". На тој позадини и у светлу поново потврђеног од новог министра економије категоричног и недвосмисленог решења о привременом обустављању свих радова на пројекту, крајем прошле недеље као права бомба је детонирало саопштење да је бугарско-руско друштво "Јужни ток-Бугарска" повећало свој капитал за 100 милиона евра. Подсетићемо само да је 50% тог друштва власништво бугарске државе а преко Бугарског енергетског холдинга и да њиме управља петочлани одбор директора међу чијим члановима су и три наша висока државна службеника. Онда испада да управо представници домаћих државних институција не поштују своја наређења. Конфузија је толико велика да је Министарство економије и енергетике одлучило да се обрати тужилаштву ради изјашњавања ствари. На крају крајева "Јужни ток-Бугарска" је саопштио да на препоруку ЕК обуставља јавне набавке и склапање уговора о изградњи гасовода на територији земље. Тим поводом је европски комесар за енергетику Гинтер Етингер јуче изјавио да ЕК поздравља ову одлуку, док изградња гасовода не буде у потпуности усаглашена са законским регулативама ЕУ. Брисел је спреман да учествује у дискусијама са бугарским властима у циљу гарантовања потпуне хармонизације пројекта са правилима ЕУ, додао је Етингер.
Надајмо се да ће се најзад све заинтересоване стране сложити и коначно изјаснити о једном толико великом и важном за Европу енергетском пројекту, као и да више нећемо бити сведоци нетранспарентних и сумњивих потеза, послова и договора.
Превод: Александра Ливен
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..