Политичка криза, која је више месеци уздрмавала Бугарску, нашла је своје логично и природно решење распуштањем Народног собрања и одређивањем датума за одржавање превремених парламентарних избора ове јесени. Финансијска криза, међутим, која је допунски замршавала и потхрањивала политичке потресе и катаклизме, још увек је далеко од свог расплета. И данас није јасно да ли је потребан ребаланс буџета државе за ову годину и да ли земљи прети банкрот или не. Никоме није јасно и да ли је затворена и стављена под посебан надзор Корпоративна трговачка банка, четврта по активима у Бугарској, инсолвентна и да ли ће отићи под стечај, или пак подлежи оздрављењу. Јасно је само то да је озбиљно поремећен престижни имиџ Бугарске као једне од најстабилнијих у финансијском погледу земаља Европске уније, као модел штедљиве и паметне финансијске државне и корпоративне политике.
Разлога за неуспехе и проблеме у финансијама има више, али је можда главни од њих - дискредитирање и мањак бар минималног поверења у званичне институције и власт. А када се ради о новцу, поверење је највреднија актива и без њега стабилни финансијски систем је једноставно незамислив. Бугарска централна банка је пре кризе са Корпоративном банком била међу мало јавних институција којима су Бугари веровали. Али су њене контрадикторне, колебљиве и закаснеле мере у циљу решавања тог проблема у знатној мери снизиле степен поверења људи, па су је поједини стручњаци чак оптужили да је управо она допринела краху трговачке банке и пољуљала домаћи банкарски систем. Престиж и углед Централне банке опао је толико драстично да је и она сама дигла руке, дигла је и белу заставу и одлучила да у јеку летњег одмора потражи хитну помоћ Међународног монетарног фонда (ММФ). Јер позив који је крајем прошле недеље гувернер Бугарске народне банке Иван Искров упутио шефу одсека за монетарна и капитална тржишта Фонда Хосеу Виналсу са молбом за спровођење ванредне ревизије бугарских финансија, није ништа друго него признање властите слабости и изгубљеног реномеа. Ствар је у томе да до доласка на власт нових управника крајем октобра тешко ћемо постати сведоци опоравка јавних финансија. Чак и ако садашња привремена влада разоткрије, како амбициозно обећава, истину о њиховом стању.
Без сваке сумње једна објективна, професионална и стручна провера и оцена финансија Бугарске од стране Фонда ће бити од користи и помоћиће доношење адекватних мера у циљу решавања наших проблема. За разлику од осталог света, у Бугарској је ММФ уважена институција и на њу не гледају као на заштитника и проводника интереса светских властела и крупног капитала. Из тог аспекта, ако Фонд пристане на понуду да обави посао владе и Бугарске народне банке, његове препоруке могу да буду дочекане добро и од стручњака, и од политичара, и од грађана. Остаје, међутим, питање зашто опет нисмо у стању да сами средимо властиту кућу и да уредимо властиту авлију.
Превод: Александра Ливен
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово..