Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Преображење Господње – време за промену

Свето Преображење Господње, икона Теофана ГрекаПразник Преображења Господњег који се у Бугарској слави 6. августа један је од 12 Христових празника који се обележава од 7. века.

Петар, Јаков и Јован су тројица апостола које је Исус повео са собом на галилејску гору Тавор. Док се молио Богу, лице Спаситеља се изменило, а хаљине су Му постале сјајне и беле као снег. То је био тренутак Његовог преображења чиме је показао део Своје божанске славе. Поред Исуса су се указали Мојсије и Илија који су разговарали с Њим о смрти која Га чека у Јерусалиму. Затим се спустио сјајан облак који их је заклонио, а из којег је проговорио глас: „Ово је мој љубљени Син који је по мојој вољи. Њега слушајте. (Мт.17:5). Тиме је Бог Отац потврдио да је Исус Син Божји. Када су апостоли чули глас Божји, пали су лицем на земљу. Када су подигли очи облака више није било, видели су Исуса који је опет имао свој обичан изглед, а који је својим ученицима рекао да о томе могу да говоре тек након његовог Васкрсења. Сваке године црквени празник Преображење подсећа на божанску трансформацију Христоса.

И без обзира на то што се овај празник обележава у јеку лета, према народном веровању Преображење Господње показује да се лето ближи свом крају и да ће ускоро стићи јесен. Сунце окреће леђа лету, а осмехује се зими. Дан постаје све краћи, змије и гуштери враћају се у своје брлоге, а ласте се припремају за јесењу сеобу. У неким родопским селима постоји веровање да на овај дан Бог „прибразнува“ (прави или спушта бразду) са неба као знак да је дошло време за сетву јесењих култура. Верује се да уочи празника на небу се отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог и испуњава жеље. Ово веровање је више везано за Богојављење (6. јануар). Али нада за светлоносно преображење држи будним људе и уочи Преображења Господњег. У неким местима мајке терају децу да гледају у звездано небо како не би пропустила тренутак, те да се помоле за здравље и благостање.



На овај дан се на крају Свете литургије служи обред освештања грожђа након чега га жене деле свим члановима породице, родбини и блиским људима. У појединим местима постоји обичај да се грожђе дели сеоским пастирима. Освештање грожђа је кључни моменат, јер се од овог воћа производи вино што симболизује крв Христову. По бугарској традицији, забрањено је јести грожђе пре завршетка Свете литургије. На североистоку земље постоји веровање према коме се на Преображење Господње не сме јести црно грожђе и лубеница јер ће се по лицу онога ко их је појео појавити ружни трагови. Поред грожђа, у појединим местима се у цркву носи и купина за освештање. У народу се верује да је Бог створио винову лозу и њене плодове и тиме је благословио људски род. Како би намамио људе да му се придруже, Ђаво је створио купину која сазрева пре грожђа. Из тог разлога, према народном веровању, људи не једу купине све док не сазри грожђе.

Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20