Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Да ли ће финансијска инјекција за Фонд за здравствено осигурање спасити здравство у Бугарској?

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Након скоро месец дана закулисног и јавног ценкања, након низа изненадних и сензационалних преокрета на политичкој и парламентарној сцени, у последњем дану и часу рада овог сазива Народног собрања, пре његовог распуштања, донета је одлука о повећању овогодишњег буџета Националног фонда за здравствено осигурање који финансира здравствене услуге за све грађане Бугарске. Додуше, Фонд је добио за 50 млн евра мање новца од оног који је желео и за који је тврдио да му недостаје за нормалан рад до краја године, али ипак буџет је повећан за нешто изнад 100 млн евра.

Да ли је тај износ велики или мали може се закључити, ако подсетимо да укупни трошкови Фонда за здравствено осигурање ове године износе милијарду и 400 милиона евра. Стручњаци сматрају да финансијска инјекција из државног буџета неће решити ниједан од хроничних и дугогодишњих проблема здравства у Бугарској које тоне у све дубљу кризу, а резултат је опадање квалитета здравствених услуга. Међутим, посматрачи истичу да је нови буџет ипак гутљај ваздуха који ће, ако ништа друго, омогућити да се до краја године задржи до сада постигнути ниво здравства и то у условима политичке кризе, нефункционисања државних и јавних институција и бар три владе само у току годину дана.

Истина је да се систем социјалног и здравственог осигурања скоро свугде у свету суочава са недостатком финансијских средства и да то није само резултат одсуства воље за проналажењем потребног новца. Једноставно, потребе људи у том погледу стално расту. Свугде се животни век становништва продужује, другим речима, људи дуже времена примају пензију. Али дужи животни век означава и више средстава за здравствену негу. Из тог разлога свугде у свету буџети за здравство и пензије стално расту и никад нису довољни. У том погледу Бугарска није изузетак, а само потврђује опште правило. У конкретном случају кривица Бугарске, ако се може употребити овај термин, је у томе што земља није успела да довољно брзо и довољно одлучно реформише и прилагоди свој социјални и здравствени систем тако да би чак и у најсиромашнијој земљи ЕУ старије и болесне особе живеле у прихватљивим условима. Наравно, ове реформе су болне, људи их тешко прихватају, могу изазвати чак социјалне и политичке тензије, али су неминовне. Тако да никакве финансијске инјекције нису у стању да помогну у превазилажењу хроничних проблема тих система, већ само делују попут анестезије која привремено ублажава бол, али не лечи болест. Са ове тачке гледишта повећање буџета Националног фонда за здравствено осигурање које је изгласао бугарски парламент представља добро, али само привремено решење. У решавање правих проблема мора да крене нова влада која ће бити формирана након ванредних парламентарних избора у октобру.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Израелски хеликоптер испаљује пројектил у правцу Либана, 13. октобар 2024.

Да ли ће одлука САД да дозволе Украјини да оружјем које су јој испоручиле нападне циљеве у дубини руске територије довести до нуклеарног удара?

Одлука председника САД Џоа Бајдена да Украјини дозволи коришћење америчког оружја за нападе дубоко унутар руске територије изазвала је бурне реакције широм Европске уније. Док већина европских званичника подржава овај потез, други упозоравају на..

објављено 26.11.24. 12.30
Гласање у Великој Британији

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни посланици не могу да изаберу председника Собрања. Актуелно питање поштености и транспарентности избора..

објављено 22.11.24. 12.05

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Будитељ – особа која својим поступцима, идејама или стваралаштвом буди дух народа, негује и шири националну самосвест, културу и образовање. У историји Бугарске овај појам се најчешће везује за период националног препорода (18-19. век) и имена учитеља,..

објављено 20.11.24. 12.15