Буквално у пет до дванаест, тј. дан пре истека крајњег рока, влада је одобрила шему расподеле субвенција у пољопривреди по јединици обрадиве површине за период 2014-2020. год. Практично ова шема ће почети да функционише почетком 2015.

Према речима министра у оставци Димитра Грекова, нова шема је „праведна у максималној мери“. Циљ уведених промена у односу на шему која је примењивана у (за Бугарску) првом периоду потпомагања европским субвенцијама до 2013. био је да се уклоне велике диспропорције у подршци појединим фармерима. У споменутом периоду негде 5 одсто пољопривредника добијало је преко 80 одсто директних плаћања по јединици обрадиве површине. Испало је да у Бугарској и Румунији постоји необично висока за ЕУ концентрација својине над земљиштем: с једне стране - малобројна, али огромна газдинства, а с друге – безброј малих газдинстава. Зато је у тим земљама расподела субвенција у пољопривреди била неправедна.

Да би се тај проблем превазишао, бугарска влада предлаже да максималан износ субвенционисања једног фармера буде 300 хиљада евра. А субвенције између 150 и 300 хиљада евра да буду смањене за 5 одсто. Нова шема прерасподеле европских средстава укључује допунско потпомагање за првих 30 ха земљишта, какав је најмасовнији случај када је реч о величини газдинстава. Она ће допунски добијати 75 евра по хектару изнад предвиђених за јединицу обрадиве површине 150 евра по хектару - што је ипак знатно повећање од 50 одсто. Неки посматрачи су већ упозорили да је кренуо вештачки процес уситњавања највећих газдинстава да би њихови власници могли да искористе допунске субвенције намењене газдинствима до 30 ха. Од почетка године број пољопривредних произвођача који обрађују земљиште управо таквих газдинстава повећан је за 16 хиљада, тврде упућени. С тим у вези струковне организације предлажу да се за тај бонус као референтна уведе година која претходи процесу тенденциозног уситњавања пољопривредних газдинстава.

Неочекивано је на највећи отпор наишла мера да најситнији фармери са обрадивим земљиштем између 0,5 и 3 ха, каквих је у Бугарској преко 100 хиљада, добијају допунску помоћ до 1.250 евра годишње. Сматра се да би оваква подршка помогла ситним фармерима да опстану, али не би била довољно подстицајна и не би им помогла да се и даље развијају. Неки су у тој мери сагледали предизборну стратегију за придобијање гласова бирача. Да не би дошло до дељења новца без реалне пољопривредне активности од стране тих ситних власника земље, уводи се захтев за „активног фармера“. То мора бити лице које је регистровано као пољопривредни произвођач који обрађује бар 50 одсто свог земљишта и од тога добија бар трећину својих прихода.

Нова шема директних плаћања по јединици обрадиве површине предвиђа да троструко већи део (13 одсто) укупне суме одлази на такозвано условљено производњом потпомагање таквих до сада запостављаних сектора као што су гајење воћа, поврћа и стоке. У периоду 2007-2013. год. на такву условљену производњу одлазило је тек 3,5 одсто директних субвенција. У 2014. оне су повећане на 6,5 одсто, а од 2015. до 2020. год. ће већ износити 13 одсто. Плус 2 одсто за гајење протеинских култура. Овај тип допунског плаћања обухватиће шири круг култура из сфере производње воћа, поврћа, трајних насада, биолошке производње, пчеларства, етерично-уљаних култура.

Други приоритет нове шеме је подршка младим фармерима, болно питање за целу ЕУ. У 2015. фармери испод 40 година старости додатно ће добијати 25 одсто износа субвенције по јединици површине. Ова додатна помоћ ће се односити на првих 30 ха њихових газдинстава. За допунско директно потпомагање младих фармера биће издвојено до 2 одсто из финансијског пакета за директна плаћања.

Буџет директних субвенција по јединици обрадиве површине за Бугарску у периоду 2014-2020. износи 5,3 милијарди евра, код укупног пољопривредног буџета земље од 7,5 милијарди евра. У ствари, ради се о доста скромном буџету у односу на оно што добијају „старе“ земље чланице ЕУ. Што предодређује мању конкурентност бугарских пољопривредних производа.

Превела: Катарина Манолова